Danas je Spasovdan, slava Beograda: Na današnji praznik ISPOŠTUJTE OBIČAJE, jer će vam doneti BLAGOSTANJE!
Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik koji se slavi 40. dan nakon Vaskrsa
Liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi, a zatim litijom kroz centar grada danas se obeležava Spasovdan, slava Beograda.
Domaćin svečanosti je gradonačelnik Zoran Radojičić, a liturgija u Vaznesenjskoj crkvi počinje u 9 sati, dok litija kreće u 11.30.
Saobraćaj će u vreme litije biti obustavljen, a gradonačelnik je zamolio sugrađane za strpljenje i pozvao one koji veruju i žele dobro Beogradu da dođu na litiju.
NACRT ZAKONA O PRAVIMA DETETA POVLAČI NOVO PRAVILO: U Srbiji će srednja škola biti obavezna?
Oštrija pravila Jutjuba za GOVOR MRŽNJE: Trenutno se UKLANJA na hiljade kanala
TRSTENIK NA NOGAMA: Ronioci se uključili u potragu za NESTALIM ČOVEKOM, meštani u strahu!
Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik koji se slavi 40. dan nakon Vaskrsa. Naziv Spasovdan potiče od širenja Jevanđelja preko Hristovih učenika, koji su spasavali ljudstvo u veri.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: – Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.
U predhrišćansko vreme slavio se kao praznik ratara i stočara, a kao božanstvo imalo je ulogu zaštite i spasenja. Nasuprot bogu gromovniku Perunu, božanstvo Spas je spasavalo useve od grada i nevremena, i to uz pomoć žitnog klasa u ruci.
DEA ĐURĐEVIĆ SASLUŠANA: Da li je njena odluka u Prvom osnovnom tužilaštvu IZNENADILA mnoge?
Sve o mogućoj legalizaciji EUTANAZIJE U SRBIJI: Ko bi mogao da je traži i kako bi izgledao sam ČIN PREKIDA ŽIVOTA
Kad PRIRODA uzme stvar u svoje ruke: Naterali smo i PČELE da prave košnice od PLASTIKE
Spasovdan se slavi i kao krsna slava, gde se kao žrtva svecu klalo jagnje. Na taj praznik stavljale su se leskove grane na kuće i njive, radi zaštite od nevremena. Tog dana se nije umivalo, muškarci se nisu brijali... Nije se spavalo preko dana, da ljudi ne bi prviše dremali preko cele godine.
Obaveza je bila da se ode u crkvu na verski obred, nakon čega su se gosti zvali u posetu, na bogat ručak i posluženje. Često se samo slavlje odvijalo ispred crkve, gde su ljudi uživali u hrani, piću i kupovini sitnica na vašarima.
