Данас је Спасовдан, слава Београда: На данашњи празник ИСПОШТУЈТЕ ОБИЧАЈЕ, јер ће вам донети БЛАГОСТАЊЕ!
Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник који се слави 40. дан након Васкрса
Литургијом у Вазнесењској цркви, а затим литијом кроз центар града данас се обележава Спасовдан, слава Београда.
Домаћин свечаности је градоначелник Зоран Радојичић, а литургија у Вазнесењској цркви почиње у 9 сати, док литија креће у 11.30.
Саобраћај ће у време литије бити обустављен, а градоначелник је замолио суграђане за стрпљење и позвао оне који верују и желе добро Београду да дођу на литију.
НАЦРТ ЗАКОНА О ПРАВИМА ДЕТЕТА ПОВЛАЧИ НОВО ПРАВИЛО: У Србији ће средња школа бити обавезна?
Оштрија правила Јутјуба за ГОВОР МРЖЊЕ: Тренутно се УКЛАЊА на хиљаде канала
ТРСТЕНИК НА НОГАМА: Рониоци се укључили у потрагу за НЕСТАЛИМ ЧОВЕКОМ, мештани у страху!
Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник који се слави 40. дан након Васкрса. Назив Спасовдан потиче од ширења Јеванђеља преко Христових ученика, који су спасавали људство у вери.
По хришћанском веровању, васкресењем је Господ показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао: – Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен – наводи се у Новом завету.
У предхришћанско време славио се као празник ратара и сточара, а као божанство имало је улогу заштите и спасења. Насупрот богу громовнику Перуну, божанство Спас је спасавало усеве од града и невремена, и то уз помоћ житног класа у руци.
ДЕА ЂУРЂЕВИЋ САСЛУШАНА: Да ли је њена одлука у Првом основном тужилаштву ИЗНЕНАДИЛА многе?
Све о могућој легализацији ЕУТАНАЗИЈЕ У СРБИЈИ: Ко би могао да је тражи и како би изгледао сам ЧИН ПРЕКИДА ЖИВОТА
Кад ПРИРОДА узме ствар у своје руке: Натерали смо и ПЧЕЛЕ да праве кошнице од ПЛАСТИКЕ
Спасовдан се слави и као крсна слава, где се као жртва свецу клало јагње. На тај празник стављале су се лескове гране на куће и њиве, ради заштите од невремена. Тог дана се није умивало, мушкарци се нису бријали... Није се спавало преко дана, да људи не би првише дремали преко целе године.
Обавеза је била да се оде у цркву на верски обред, након чега су се гости звали у посету, на богат ручак и послужење. Често се само славље одвијало испред цркве, где су људи уживали у храни, пићу и куповини ситница на вашарима.
