DANAS JE VELIKI PETAK: Zvona ne zvone, pesma se ne poje, a evo šta treba OBAVEZNO DA URADITE
Ovo je dan raspeća Isusa Hrista na Golgoti, ovo je najtužniji hrišćanski praznik.
Danas je Veliki petak. Dan raspeća Isusa Hrista na Golgoti. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst i time primio sve grehove čovečanstva na sebe.
Sonja iz Niša je u Nemačkoj dobilla POSAO IZ SNOVA, ali je SILNO želela da se VRATI u Srbiju: Razlog je NESVAKIDAŠNJI!
ISPOŠTUJTE STARU SRPSKU TRADICIJU: Ovako se farbaju jaja za Uskrs, a ova slova obavezno treba da pišu na njima
VOZAČI, KREĆE AKCIJA POLICIJE: Ove dve stvari će posebno kontrolisati, a kazne su DRAKONSKE!
Kao što je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda. Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti, obesio se.
Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Danas se strogo posti i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.
- Takođe se i ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u Pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom. Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Vernici takođe obeležavaju praznik Veliku subotu, dan na koji je Isus usnio uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana. U našem narodu se ovaj dan još naziva Zavalita subota, jer upućuje na to da ove sedmice valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo. U okolini Leskovca postoji naziv "dugačka subota", koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj Krajini i Hercegovini zovu je i "crvena subota", jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće crvenom bojom.
U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava, kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i sve zlo iz kuće i domaćinstva.
Mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači - uskršnjaci. Obično su okrugli sa rupom u sredini, gde se na Vaskrs stavi jaje. U Homolju vaskršnjak okite bosiljkom i mese dodatno manje uskršnje kolačiće. U jugoistočnom Banatu takođe mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj jaja se farbaju u tamnocrveno, crno ili maste u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da farbaju isključivo žene. Tradicija je i da se prvog Vaskrsa u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja. Po staroj tradiciji, na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.
NAJVEĆE ZABLUDE POBOŽNOG PRAVOSLAVNOG NARODA! Evo koje greške pravimo, a nikako ne bismo smeli
SAMO U SRBIJI - MORBIDNO! Marija je umrla, a na spomeniku stoji NAJVEĆA INTIMA! NEVERICA (FOTO)
OVO SRPSKO SELO KRIJE STRAŠNU TAJNU: Njegovo ime govori o VELIKOJ TRAGEDIJI, i danas nosi ŽIG SRAMOTE
Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju uskršnja jaja i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik.
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom u kome će kuvati i farbati jaja dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom, domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca se igraju oko majke i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje se ostavlja i zove se čuvarkuća.
