ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕТАК: Звона не звоне, песма се не поје, а ево шта треба ОБАВЕЗНО ДА УРАДИТЕ
Ово је дан распећа Исуса Христа на Голготи, ово је најтужнији хришћански празник.
Данас је Велики петак. Дан распећа Исуса Христа на Голготи. Овим чином Господ је пристао на жртву распећа на крст и тиме примио све грехове човечанства на себе.
Соња из Ниша је у Немачкој dobilla ПОСАО ИЗ СНОВА, али је СИЛНО желела да се ВРАТИ у Србију: Разлог је НЕСВАКИДАШЊИ!
ИСПОШТУЈТЕ СТАРУ СРПСКУ ТРАДИЦИЈУ: Овако се фарбају јаја за Ускрс, а ова слова обавезно треба да пишу на њима
ВОЗАЧИ, КРЕЋЕ АКЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ: Ове две ствари ће посебно контролисати, а казне су ДРАКОНСКЕ!
Као што је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести, обесио се.
На Велики петак се не служи литургија, осим ако су Благовести. Данас се строго пости и једе се само суви хлеб и пије вода. Обичај је да се фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом, која симболизује Христову крв.
- Такође се и не пева, не весели се, а од Великог четвртка до Ускрса, недеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона јер су она у Православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом. Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.
Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.
Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса, који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.
Верници такође обележавају празник Велику суботу, дан на који је Исус уснио уз обећање да ће васкрснути трећег дана. У нашем народу се овај дан још назива Завалита субота, јер упућује на то да ове седмице ваља учинити какво добро или милосрдно дело. У околини Лесковца постоји назив "дугачка субота", који указује на дуге муке Христове на распећу. У Босанској Крајини и Херцеговини зову је и "црвена субота", јер се тамо углавном ускршња јаја боје на овај дан и то најчешће црвеном бојом.
У неким деловима Србије верује се да ће девојке које на данашњи дан украду цвеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати свог будућег мужа. Верује се и да оног ко данас опере косу целе следеће године неће болети глава, као и да кућу ваља мало помести метлом, а онда ту метлу бацити, а са њом и све зло из куће и домаћинства.
Месе се обредни ускршњи хлебови и колачи - ускршњаци. Обично су округли са рупом у средини, где се на Васкрс стави јаје. У Хомољу васкршњак оките босиљком и месе додатно мање ускршње колачиће. У југоисточном Банату такође месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
На Велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. У кућама које су имале смртни случај јаја се фарбају у тамноцрвено, црно или масте у чађи. Јаја, сходно народном веровању, ваља да фарбају искључиво жене. Традиција је и да се првог Васкрса у оним породицама које су добиле принову, а где дете није још напунило годину дана, јаја не фарбају и да се таквој деци даје неофарбано јаје. Исто важи и за породице које су имале смртан случај, јаја се не фарбају првог Васкрса након тог догађаја. По старој традицији, на Велику суботу могу се у храмовима обавити крштења оних који су приступили вери и припремили се за то.
НАЈВЕЋЕ ЗАБЛУДЕ ПОБОЖНОГ ПРАВОСЛАВНОГ НАРОДА! Ево које грешке правимо, а никако не бисмо смели
САМО У СРБИЈИ - МОРБИДНО! Марија је умрла, а на споменику стоји НАЈВЕЋА ИНТИМА! НЕВЕРИЦА (ФОТО)
ОВО СРПСКО СЕЛО КРИЈЕ СТРАШНУ ТАЈНУ: Његово име говори о ВЕЛИКОЈ ТРАГЕДИЈИ, и данас носи ЖИГ СРАМОТЕ
Жене на овај дан традиционално фарбају ускршња јаја и припремају богату породичну трпезу за предстојећи празник.
Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом у коме ће кувати и фарбати јаја додаје мало освећене водице, васкршње или богојављенске. На шпорету ври вода са бојом, домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца се играју око мајке и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје се оставља и зове се чуваркућа.
