DANAS KATOLICI PROSLAVLJAJU BADNJI DAN: Kakvi su običaji i verovanja, znate li šta se SME, A ŠTA NE SME?
Božić je jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskoj tradiciji i on simbolizuje dolazak sina Božjeg na zemlju.
Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje koje vreme računaju po novom, Gregorijanskom kalendaru, 25. decembra slave Božić, najradosniji praznik - rođenje Isusa Hrista. Ovaj praznik okuplja porodicu i razni su običaji koji ga prate.
Badnji dan se slavi dan ranije, 24. decembra.
Dr Ioanna Batsialou: Praznici nas sećaju da ko ima dar davanja, osetiće i radost primanja u životu!
HEROJSKI PODVIG! DUŠAN JE SPASIO NOVOROĐENČE IZ OBRENOVCA: Ugledao je krvavu kesu i čuo bebin plač iz kontejnera
(UŽIVO) ISTORIJSKI DAN ZA SRBIJU! Počinje vakcinisanje protiv korona virusa Fajzerovim cepivom
U raznim krajevima, poštuju se i različiti običaji za Badnji dan i Badnje veče. Između ostalog, vreme slavljenja Božića počinje adventom ili došašćem, koji počinje četvrte nedelje pre Božića. Najpoznatiji simbol adventa je adventski venčić, koji čine krug ili prsten od zimzelenog granja i četiri sveće. Zimzeleno granje upućuje na večni život. Još jedan od običaja u ovom periodu je "Adventski kalendar". To je poseban kalendar sa 24 prozorčića. Deca u periodu od 1. do 24. decembra mogu svaki dan da otvore po jedan prozorčić i pojedu slatkiš koji se krije iza njega. Ni odrasli nisu imuni na ovaj običaj.
U katoličkim domovima u ranim jutarnjim satima Badnji dan počinje priganicama, a na trpezama je danas riba i posna hrana. Na Badnji dan se uređuje kuća za Božić, kiti se božićno drvo i peku se kolači. Tradicionalno se posti i ne jede meso. Na stolu se nalaze orasi, lešnici, badem, smokva, jabuka, posuda sa raznovrsnim žitaricama u koju se stavlja božićna sveća.
Božić je nezamisliv bez božićne jelke. Zimzelena boja božićne jelke upućuje na večnost, njen trouglasti oblik na Sveto trojstvo, a grane na krst. Uobičajeno se jelka kiti crvenim i zlatnim staklenim kuglama i čak se i u tome krije simbolika - ukazuju na zmiju koja navodi na iskušenje i plodove ubrane sa drveta znanja. Na jelku se obavezno stavljaju i svećice koje su po hrišćanskoj veri Isusovi simboli svetla. Jelka se uglavnom kiti bez male dece jer ona veruju da i nju i poklone donosi Deda Mraz. Ispod jelke se stavljaju pokloni koji se razmenjuju sutradan.
Osim jelke, drugi tradicionalni ukrasi za Katolički Božić su božićne zvezde, imele i božikovine. Takođe, vencima imele ukrašena su vrata kuća, a čest je običaj da onaj ko se nađe ispod venca može nekog da poljubi ili da bude poljubljen. Od imela se prave i venčići koji se takođe ukrašavaju.
Na Badnji dan sprema se Božićnjak, tradicionalni kolač, koji predstavlja Betlehem, odnosno Vitlejem u malom.
Na Badnje veče deca obilaze kuće u susedstvu, poznato kao "korinđanje", recituju pred vratima božićne pesmice i za to od domaćina dobijaju slatkiše.
Jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifom, klanjaju se na Božić vernici u katoličkim crkvama i drugim crkvama zapadnog obreda.
Na Badnji dan na stolu se nalaze orasi, lešnici, badem, smokva, jabuka, posuda sa raznovrsnim žitaricama u koju se stavlja božićna sveća.
Katolička crkva u ponoć, između Badnjeg dana i Božića, služi svetu misu koja se zove "Ponoćka". Tokom ove mise, pevaju se božićne pesme i veruje se da tad "iz mraka dolazi božije svetlo". Nakon ove mise, vernici jedni drugima čestitaju Božić i vraćaju se kućama.
Na prvi dan Božića, obično se ostaje kod kuće, a drugi dan se ide u posetu rođacima i komšijama. Čestitanje ide uz božićne pesme. Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni dar darivali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku.
U Velikoj Britaniji na Badnji dan se kače čarape na kamin ili na ivicu kreveta i u njih deda Mraz ostavlja poklone. Na sam Božić otvaraju se pokloni i za vreme ručka prati se govor kraljevske porodice. Za vreme večere jedan od običaja je posluživanje pudinga od šljiva. U Francuskoj umesto čarapa, deca ostavljaju cipele kako bi ih u njima sačekao poklon. Crkve zvonima sviraju božićne pesme, a za njih je specifična čokoladna torta koja se naziva "La Buche de Noel". Šta će biti glavno jelo, zavisi od regionalne kulinarske tradicije - guska, u nekim oblastima ćurka s kestenjem, a u Parizu pašteta od guščje ili pačije jetre. U Italiji nedelju dana pre Božića deca idu od kuće do kuće obučena kao pastiri i pevaju Božićne pesme, a za to dobijaju novac. Za Italijane je specifičan kolač "panettone", torta ili hleb duguljastog oblika. U devet uveče, na Badnje veče, počinje sveta misa u crkvama. Posle toga se pristupa obedu u krugu porodice. Na Božić u podne papa daje blagoslov svima koji se okupe na trgu u Vatikanu.
U Švedskoj se za Badnje veče postavlja se švedski sto na kojem se poslužuju šunka, svinjetina, sušeni bakalar i razne druge poslastice. Božić počinje doručkom tokom kojeg se služi kaša od pirinča s cimetom. Tačno u 15 časova porodica se okuplja ispred televizora i gleda crtaće sa Pajom Patkom. Ta tradicija traje već 60 godina. Jedu se tradicionalna jela: mesne ćufte, male kobasice, dimljena jegulja itd. Pokloni se otvaraju tek posle večere. Iako Šveđani veruju u Deda Mraza, tamošnja legenda kaže da poklone donosi božićna koza. Samo jedan odsto Japanaca veruje u Hrista, ali i u ovoj zemlji se obeležava praznik - trude se da taj dan provedu čineći dobra dela za druge, naročito za ljude koji leže bolesni u bolnicama. U Rusiji tradicionalni ruski Božić slavi se 39 dana, do 6. januara, kada se služi večera sa 12 različitih jela u čast 12 apostola - riba, supa od cvekle, kupus punjen prosom, huvano sušeno voće itd. Na Božić se pevaju pesme, a ljudi se okupljaju u crkvama koje su ukrašene jelkama, svećem i šarenim svećicama. Deci poklone deli Babuška. U Australiji se Božić slavi na plus 30 stepeni, a Deda Mraz dolazi na dasci za surfovanje. Božićne večere često se održavaju na plaži ili u vidu piknika uz bazen i kriket. U SAD-u Božić se slavi poklanjanjem poklona drugima i posećivanjem porodice. Kuće su ukrašene imelama i lampicama. Tradicionalna večera sastoji se od ćuretine, guske, patke ili šunke s povrćem i umacima, a za desert se jedu puding i pite.
Uprkos tome da je tradicionalni Božić jedan od najvažnijih verskih praznika hrišćana, mnogi ljudi, koji ne pripadaju vernicima, širom sveta proslavljaju ovaj praznik kao praznik ljubavi prema bližnjima.
