ДАНАС КАТОЛИЦИ ПРОСЛАВЉАЈУ БАДЊИ ДАН: Какви су обичаји и веровања, знате ли шта се СМЕ, А ШТА НЕ СМЕ?
Божић је један од најрадоснијих празника у хришћанској традицији и он симболизује долазак сина Божјег на земљу.
Римокатоличка црква и све хришћанске цркве које које време рачунају по новом, Грегоријанском календару, 25. децембра славе Божић, најрадоснији празник - рођење Исуса Христа. Овај празник окупља породицу и разни су обичаји који га прате.
Бадњи дан се слави дан раније, 24. децембра.
Др Ioanna Батсиалоу: Празници нас сећају да ко има дар давања, осетиће и радост примања у животу!
ХЕРОЈСКИ ПОДВИГ! ДУШАН ЈЕ СПАСИО НОВОРОЂЕНЧЕ ИЗ ОБРЕНОВЦА: Угледао је крваву кесу и чуо бебин плач из контејнера
(УЖИВО) ИСТОРИЈСКИ ДАН ЗА СРБИЈУ! Почиње вакцинисање против корона вируса Фајзеровим цепивом
У разним крајевима, поштују се и различити обичаји за Бадњи дан и Бадње вече. Између осталог, време слављења Божића почиње адвентом или дошашћем, који почиње четврте недеље пре Божића. Најпознатији симбол адвента је адвентски венчић, који чине круг или прстен од зимзеленог грања и четири свеће. Зимзелено грање упућује на вечни живот. Још један од обичаја у овом периоду је "Адвентски календар". То је посебан календар са 24 прозорчића. Деца у периоду од 1. до 24. децембра могу сваки дан да отворе по један прозорчић и поједу слаткиш који се крије иза њега. Ни одрасли нису имуни на овај обичај.
У католичким домовима у раним јутарњим сатима Бадњи дан почиње приганицама, а на трпезама је данас риба и посна храна. На Бадњи дан се уређује кућа за Божић, кити се божићно дрво и пеку се колачи. Традиционално се пости и не једе месо. На столу се налазе ораси, лешници, бадем, смоква, јабука, посуда са разноврсним житарицама у коју се ставља божићна свећа.
Божић је незамислив без божићне јелке. Зимзелена боја божићне јелке упућује на вечност, њен троугласти облик на Свето тројство, а гране на крст. Уобичајено се јелка кити црвеним и златним стакленим куглама и чак се и у томе крије симболика - указују на змију која наводи на искушење и плодове убране са дрвета знања. На јелку се обавезно стављају и свећице које су по хришћанској вери Исусови симболи светла. Јелка се углавном кити без мале деце јер она верују да и њу и поклоне доноси Деда Мраз. Испод јелке се стављају поклони који се размењују сутрадан.
Осим јелке, други традиционални украси за Католички Божић су божићне звезде, имеле и божиковине. Такође, венцима имеле украшена су врата кућа, а чест је обичај да онај ко се нађе испод венца може неког да пољуби или да буде пољубљен. Од имела се праве и венчићи који се такође украшавају.
На Бадњи дан спрема се Божићњак, традиционални колач, који представља Бетлехем, односно Витлејем у малом.
На Бадње вече деца обилазе куће у суседству, познато као "коринђање", рецитују пред вратима божићне песмице и за то од домаћина добијају слаткише.
Јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом, клањају се на Божић верници у католичким црквама и другим црквама западног обреда.
На Бадњи дан на столу се налазе ораси, лешници, бадем, смоква, јабука, посуда са разноврсним житарицама у коју се ставља божићна свећа.
Католичка црква у поноћ, између Бадњег дана и Божића, служи свету мису која се зове "Поноћка". Током ове мисе, певају се божићне песме и верује се да тад "из мрака долази божије светло". Након ове мисе, верници једни другима честитају Божић и враћају се кућама.
На први дан Божића, обично се остаје код куће, а други дан се иде у посету рођацима и комшијама. Честитање иде уз божићне песме. Младићи су девојкама често као традиционални божићни дар даривали тзв. божићницу, украшену јабуку.
У Великој Британији на Бадњи дан се каче чарапе на камин или на ивицу кревета и у њих деда Мраз оставља поклоне. На сам Божић отварају се поклони и за време ручка прати се говор краљевске породице. За време вечере један од обичаја је послуживање пудинга од шљива. У Француској уместо чарапа, деца остављају ципеле како би их у њима сачекао поклон. Цркве звонима свирају божићне песме, а за њих је специфична чоколадна торта која се назива "Ла Buche де Ноел". Шта ће бити главно јело, зависи од регионалне кулинарске традиције - гуска, у неким областима ћурка с кестењем, а у Паризу паштета од гушчје или пачије јетре. У Италији недељу дана пре Божића деца иду од куће до куће обучена као пастири и певају Божићне песме, а за то добијају новац. За Италијане је специфичан колач "panettone", торта или хлеб дугуљастог облика. У девет увече, на Бадње вече, почиње света миса у црквама. После тога се приступа обеду у кругу породице. На Божић у подне папа даје благослов свима који се окупе на тргу у Ватикану.
У Шведској се за Бадње вече поставља се шведски сто на којем се послужују шунка, свињетина, сушени бакалар и разне друге посластице. Божић почиње доручком током којег се служи каша од пиринча с циметом. Тачно у 15 часова породица се окупља испред телевизора и гледа цртаће са Пајом Патком. Та традиција траје већ 60 година. Једу се традиционална јела: месне ћуфте, мале кобасице, димљена јегуља итд. Поклони се отварају тек после вечере. Иако Швеђани верују у Деда Мраза, тамошња легенда каже да поклоне доноси божићна коза. Само један одсто Јапанаца верује у Христа, али и у овој земљи се обележава празник - труде се да тај дан проведу чинећи добра дела за друге, нарочито за људе који леже болесни у болницама. У Русији традиционални руски Божић слави се 39 дана, до 6. јануара, када се служи вечера са 12 различитих јела у част 12 апостола - риба, супа од цвекле, купус пуњен просом, хувано сушено воће итд. На Божић се певају песме, а људи се окупљају у црквама које су украшене јелкама, свећем и шареним свећицама. Деци поклоне дели Бабушка. У Аустралији се Божић слави на плус 30 степени, а Деда Мраз долази на дасци за сурфовање. Божићне вечере често се одржавају на плажи или у виду пикника уз базен и крикет. У САД-у Божић се слави поклањањем поклона другима и посећивањем породице. Куће су украшене имелама и лампицама. Традиционална вечера састоји се од ћуретине, гуске, патке или шунке с поврћем и умацима, а за десерт се једу пудинг и пите.
Упркос томе да је традиционални Божић један од најважнијих верских празника хришћана, многи људи, који не припадају верницима, широм света прослављају овај празник као празник љубави према ближњима.
