Danas počinje Gospojinski post: Važan dan za pravoslavne hrišćanske vernike u Srbiji - Ovu molitvu treba da posvetimo Bogorodici
Za pravoslavne hrišćanske vernike u Srbiji, danas počinje dvonedeljni Velikogospojinski post.
Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatom kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.
Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post stroži od Božićnog i Apostolskog.
Sve vreme se posti na vodi, osim nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino. Takođe, za vreme ovog posta se obeležava i praznik Preobraženje Gospodnje 19. avgusta, kada sme da se jede i riba.
Ovu molitvu treba da posvetimo Bogorodici
Za vreme ovog posta se obavljaju obredi koji izražavaju zahvalnost Bogorodici i upućuju molitve za rađanje dece kao i upućivanje molitvi za rodnu zemlju i plodnu setvu.
S tim u vezi, za vreme ovog dvonedeljnog perioda posta, svako domaćinstvo treba da ima ikonu Bogorodice i da se izgovara molitva njoj u tri bogoslužbena kruga.
"Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije, milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu, i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela, da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka i Tobom raj našao, Bogorodice Djevo, jedina čista i blagoslovena.".
Presveta Bogorodica je i zaštitnica bolesnih, pa vernici odlaze na izvore lekovite vode da se umiju i odlaze u njene manastire da se pomole za pomoć.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božje, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Za hrišćane post nije samo uzdržavanje od masne i mrsne hrane, već ima prvenstveno duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačanju molitava i činjenju dobročinstva.
Post je uveo Isus Hrist, koji je 40 dana i noći postio u pustinji, nakon čega je izašao kao pobednik nad iskušenjima koja mu je postavio Sotona. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, osim jednodnevnih, postoje i višednevni postovi, a to su, uz Velikogospojinski, još i Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.
Praznik iznošenje Časnog krsta dogovorno su ustanovili Grci i Rusi u vreme grčkog cara Manuila i ruskog kneza Andreja, kao spomen istovremene pobede, Rusa nad Bugarima i Grka nad Saracenima. I ruska i grčka vojska pred sobom nosile su krstove, iz kojih je zasvetlela nebeska svetlost. Ustanovljeno je da se na današnji dan iznosi krst iz crkve Svete Sofije, i to najpre na sredinu crkve, a potom na ulice radi poklonjenja naroda i spomena na pomoć krsta u ratovima. Nije iznošen obični krst, nego upravo Časni krst, koji je čuvan u hramu carskog dvora. Dan ranije, on je prenošen u Crkvu Svete Sofije, odakle je nošen ulicama Carigrada, radi osveštavanja zemlje i vazduha. Nakon 14 dana ponovo je vraćan u hram carske palate.
