Данас почиње Госпојински пост: Важан дан за православне хришћанске вернике у Србији - Ову молитву треба да посветимо Богородици
За православне хришћанске вернике у Србији, данас почиње двонедељни Великогоспојински пост.
Госпојински пост увек почиње 14. августа, на дан Светих мученика Макавеја, а претходи великом хришћанском празнику Успењу пресвете Богородице, познатом као Велика Госпојина, који се прославља 28. августа и познат је као празник мајки и деце, када жене обавезно треба да се причесте.
Оно што чак ни многи верници не знају јесте да је Госпојински пост строжи од Божићног и Апостолског.
Све време се пости на води, осим недељом када су дозвољени уље и вино. Такође, за време овог поста се обележава и празник Преображење Господње 19. августа, када сме да се једе и риба.
Ову молитву треба да посветимо Богородици
За време овог поста се обављају обреди који изражавају захвалност Богородици и упућују молитве за рађање деце као и упућивање молитви за родну земљу и плодну сетву.
С тим у вези, за време овог двонедељног периода поста, свако домаћинство треба да има икону Богородице и да се изговара молитва њој у три богослужбена круга.
"Блага Мајко благога Цара, пречиста и благословена Богородице Марије, милост Сина Твог и Бога нашег излиј на моју страсну душу, и Твојим молитвама упути ме на добра дела, да бих остало време живота свог провео без порока и Тобом рај нашао, Богородице Дјево, једина чиста и благословена.".
Пресвета Богородица је и заштитница болесних, па верници одлазе на изворе лековите воде да се умију и одлазе у њене манастире да се помоле за помоћ.
Најмлађи од свих вишедневних постова, уведен је у част и према примеру Пресвете Богородице, Мајке Божје, која је време пре смрти провела у сталном посту и молитви.
За хришћане пост није само уздржавање од масне и мрсне хране, већ има првенствено духовну димензију и огледа се у уздржавању од рђавих мисли, речи и дела, те појачању молитава и чињењу доброчинства.
Пост је увео Исус Христ, који је 40 дана и ноћи постио у пустињи, након чега је изашао као победник над искушењима која му је поставио Сотона. У календару Српске православне цркве, осим једнодневних, постоје и вишедневни постови, а то су, уз Великогоспојински, још и Велики или Часни пост, Божићни и Петровски.
Празник изношење Часног крста договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. И руска и грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост. Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. Није изношен обични крст, него управо Часни крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у Цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
