DANAS SE ŠIROM SRBIJE SLAVI BOŽIĆ: Običaji nisu svuda isti, a Kruševljani ga praznuju na poseban način
Nijedan hrišćanski praznik nema toliki broj običaja i narodnog verovanja, kao što se vezuje za Božić
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, danas proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista – Božić. Božić je praznik koji donosi veselje, okuplja porodicu, i šalje poruku mira, ljubavi i tolerancije, a kod pravoslavnih vernika se praznuje tri dana.
KOJI OBIČAJI SE VEZUJU ZA NOVČIĆ IZ ČESNICE? Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite kada ga pronađete
OVO SU JEDINI BOŽIĆNI OBIČAJI KOJE BI TREBALO ISPOŠTOVATI: Ostalo je praznoverje i pomodarstvo! (VIDEO)
SRBI SU NEKADA SLAVILI BOŽIĆ 25. DECEMBRA: Zašto se o ovome malo zna?
Nijedan hrišćanski praznik nema toliki broj običaja i narodnog verovanja, kao što se vezuju za Božić. Iako su većinom, ti običaji isti ili slični širom Srbije, njegovo praznovanje ima i posebne karakteristike i obeležja, u zavisnosti od grada, sela i oblasti u kojoj se proslavlja.
Iako bi se moglo reći da za Kruševljane najveći značaj od praznika ima Vidovdan (28. jun), Božić je svakako, kao i u drugim delovima Srbije, u vrhu liste. Pravoslavni vernici se za taj dan spremaju od Nove godine, a Božiću prethode Tucindan (5. januar) i Badnji dan (6. januar).
Badnji dan predstavlja poslednji dan Božićnog posta. Običaj u narodu je da se makar na Badnji dan obavezno posti, ako već nije ispoštovan ceo post. Ceo Badnji dan prolazi u iščekivanju rođenja Isusa Hrista, a dan za Kruševljane obično započinje u crkvi, na Svetoj Liturgiji. U toku popodneva, u svim kruševačkim crkvama se služi svečano povečerje, uz paljenje Badnjaka.
Badnji dan vuče korene još iz paganskog vremena,ali mu je crkva postepeno davala hrišćansko obeležje. Tradicija je da domaćin kuće, u rano badnje jutro, ode u šumu i naseče granu hrasta, koji kod Slovena oduvek ima poseban značaj. Zbog ogromnih migracija mlađeg stanovništva iz sela u gradove, mnogi kruševački domaćini ne praktikuju ovaj običaj, pa se Badnjak najčešće kupuje na pijaci. Badnjak se unosi u kuću tek uveče, a običaj je da stoji u dvorištu kuće ili ispred vrata.
Badnjak se unosi u kuću zajedno sa slamom, koja podseća da se Isus rodio na slami. Običaj je da ukućani pijuču kao pilići, dok domaćin kvoče kao kvočka. Po čitavoj kući se tada bacaju orasi i lešnici, koji simbolizuju odavanje počasti precima. Iako je tog dana na snazi post, pravilo je da trpeza bude obilna i bogata, jer to znači da će tekuća godina biti puna izobilja i radosti. Paljenjem Badnjaka, označava se završetak Badnjeg dana i uvod u Božić. To je poseban trenutak za jednu porodicu, jer se skupljaju oko Badnjaka koji pucketa, a što više varnica bude prilikom panjenja, označava da će ukućani imati više sreće, para, ljubavi i sloge.
Božić za domaćine započinje tako što se čeka položajnik, koji prvi ulazi u kuću tog dana. Običaj je da niko iz kuće ne može izaći, dok u nju ne uđe položajnik. Iako je sada praktično dogovoreno ko će biti položajnik i u koje vreme će doći, u prošlosti su ljudi smatrali za položajnika prvog ko im taj dan uđe u kuću. Verovalo se da je najbolje da položajnik bude dete, zbog njegove nevinosti i dobrote. Položajnik na ulasku u kuću izgovara: „Hristos se rodi“, dok mu ukućani odgovaraju sa: „Vaistinu se rodi“. Taj pozdrav se koristi čitavog dana među svim vernicima. Položajnik ponavlja ritual paljenja grančice Badnjaka, i na taj način daje blagoslov domaćinima. Za svoj trud, položajnik dobija posluženje u vidu božićne trpeze, kao i darivanje na njegovom odlasku.
U kruševačkom kraju vlada verovanje da nikako nije dobro imati svađu ili neki nesporazum, posebno ne u porodici. Stariji ljudi su pričali da će se kao kazna, pojaviti plikovi na koži, ali i da će cela godina biti nesrećna. Na Božić valja započeti neki posao, jer se smatra da će cela godina biti radna i plodonosna. Takođe, verovanje je i da se ne daje ništa iz kuće na Božić, jer ukućane može da zadesi velika beda i nemaština zbog toga. Po tradiciji, Božić je najznačajniji porodični praznik, pa tako nije dobro napuštati kuću taj dan, osim ako niste položajnik, međutim, to pravilo se danas gotovo potpuno izgubilo.
Tokom vremena, mnogi običaji i rituali vezani za božićne praznike su se izgubili, ali se tradicija više poštuje na selu, nego u gradu. Iako su većinom svi ti običaji paganskog porekla, pravoslavna vera ih je prihvatila i dala im svoj lični pečat. Zbog svoje lokacije i sastava stanovništva, Kruševac predstavlja izuzetno homogen verski grad, pa je proslava Božića od velikog značaja.
Lomljenje božićne česnice u porti crkve Svetog Đorđa, predstavlja jedan od najznačajnih događaja za Kruševljane toga dana. U česnici se obično nađe po nekoliko zlatnika, a svako ko ih osvoji, smatra se da će u tekućoj godini imati para i sreće. To je idealna prilika da se sugrađani okupe, i u miru i toplom razgovoru proslave Božić, uz kuvano vino i ukusnu česnicu.
Iako su običaji vezani za Božić gotovo u celoj Srbiji slični ili isti, njihovo praktikovanje se razlikuje od oblasti u kojoj se proslavljaju, pa čak i od sela do sela. Ono što je zajedničko, jeste da su taj praznik najradosniji u celom pravoslavnom svetu, i da je 7. januar idealno vreme da se prekinu svađe, vrate dugovi, obnove prijateljstva i pokaže ljubav.
