ДАНАС СЕ ШИРОМ СРБИЈЕ СЛАВИ БОЖИЋ: Обичаји нису свуда исти, а Крушевљани га празнују на посебан начин
Ниједан хришћански празник нема толики број обичаја и народног веровања, као што се везује за Божић
Српска православна црква и њени верници, данас прослављају најрадоснији хришћански празник, рођење Исуса Христа – Божић. Божић је празник који доноси весеље, окупља породицу, и шаље поруку мира, љубави и толеранције, а код православних верника се празнује три дана.
КОЈИ ОБИЧАЈИ СЕ ВЕЗУЈУ ЗА НОВЧИЋ ИЗ ЧЕСНИЦЕ? Једну ствар никако не бисте смели да урадите када га пронађете
ОВО СУ ЈЕДИНИ БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ КОЈЕ БИ ТРЕБАЛО ИСПОШТОВАТИ: Остало је празноверје и помодарство! (ВИДЕО)
СРБИ СУ НЕКАДА СЛАВИЛИ БОЖИЋ 25. ДЕЦЕМБРА: Зашто се о овоме мало зна?
Ниједан хришћански празник нема толики број обичаја и народног веровања, као што се везују за Божић. Иако су већином, ти обичаји исти или слични широм Србије, његово празновање има и посебне карактеристике и обележја, у зависности од града, села и области у којој се прославља.
Иако би се могло рећи да за Крушевљане највећи значај од празника има Видовдан (28. јун), Божић је свакако, као и у другим деловима Србије, у врху листе. Православни верници се за тај дан спремају од Нове године, а Божићу претходе Туциндан (5. јануар) и Бадњи дан (6. јануар).
Бадњи дан представља последњи дан Божићног поста. Обичај у народу је да се макар на Бадњи дан обавезно пости, ако већ није испоштован цео пост. Цео Бадњи дан пролази у ишчекивању рођења Исуса Христа, а дан за Крушевљане обично започиње у цркви, на Светој Литургији. У току поподнева, у свим крушевачким црквама се служи свечано повечерје, уз паљење Бадњака.
Бадњи дан вуче корене још из паганског времена,али му је црква постепено давала хришћанско обележје. Традиција је да домаћин куће, у рано бадње јутро, оде у шуму и насече грану храста, који код Словена одувек има посебан значај. Због огромних миграција млађег становништва из села у градове, многи крушевачки домаћини не практикују овај обичај, па се Бадњак најчешће купује на пијаци. Бадњак се уноси у кућу тек увече, а обичај је да стоји у дворишту куће или испред врата.
Бадњак се уноси у кућу заједно са сламом, која подсећа да се Исус родио на слами. Обичај је да укућани пијучу као пилићи, док домаћин квоче као квочка. По читавој кући се тада бацају ораси и лешници, који симболизују одавање почасти прецима. Иако је тог дана на снази пост, правило је да трпеза буде обилна и богата, јер то значи да ће текућа година бити пуна изобиља и радости. Паљењем Бадњака, означава се завршетак Бадњег дана и увод у Божић. То је посебан тренутак за једну породицу, јер се скупљају око Бадњака који пуцкета, а што више варница буде приликом пањења, означава да ће укућани имати више среће, пара, љубави и слоге.
Божић за домаћине започиње тако што се чека положајник, који први улази у кућу тог дана. Обичај је да нико из куће не може изаћи, док у њу не уђе положајник. Иако је сада практично договорено ко ће бити положајник и у које време ће доћи, у прошлости су људи сматрали за положајника првог ко им тај дан уђе у кућу. Веровало се да је најбоље да положајник буде дете, због његове невиности и доброте. Положајник на уласку у кућу изговара: „Христос се роди“, док му укућани одговарају са: „Ваистину се роди“. Тај поздрав се користи читавог дана међу свим верницима. Положајник понавља ритуал паљења гранчице Бадњака, и на тај начин даје благослов домаћинима. За свој труд, положајник добија послужење у виду божићне трпезе, као и даривање на његовом одласку.
У крушевачком крају влада веровање да никако није добро имати свађу или неки неспоразум, посебно не у породици. Старији људи су причали да ће се као казна, појавити пликови на кожи, али и да ће цела година бити несрећна. На Божић ваља започети неки посао, јер се сматра да ће цела година бити радна и плодоносна. Такође, веровање је и да се не даје ништа из куће на Божић, јер укућане може да задеси велика беда и немаштина због тога. По традицији, Божић је најзначајнији породични празник, па тако није добро напуштати кућу тај дан, осим ако нисте положајник, међутим, то правило се данас готово потпуно изгубило.
Током времена, многи обичаји и ритуали везани за божићне празнике су се изгубили, али се традиција више поштује на селу, него у граду. Иако су већином сви ти обичаји паганског порекла, православна вера их је прихватила и дала им свој лични печат. Због своје локације и састава становништва, Крушевац представља изузетно хомоген верски град, па је прослава Божића од великог значаја.
Ломљење божићне чеснице у порти цркве Светог Ђорђа, представља један од најзначајних догађаја за Крушевљане тога дана. У чесници се обично нађе по неколико златника, а свако ко их освоји, сматра се да ће у текућој години имати пара и среће. То је идеална прилика да се суграђани окупе, и у миру и топлом разговору прославе Божић, уз кувано вино и укусну чесницу.
Иако су обичаји везани за Божић готово у целој Србији слични или исти, њихово практиковање се разликује од области у којој се прослављају, па чак и од села до села. Оно што је заједничко, јесте да су тај празник најрадоснији у целом православном свету, и да је 7. јануар идеално време да се прекину свађе, врате дугови, обнове пријатељства и покаже љубав.
