DANAS SLAVIMO DVA SVETITELJA: Jedan vraća na "pravi put", drugi podseća na Miloša Obilića - Na ovaj dan usrdna OVA molitva pomaže

Srpska pravoslavna crkva danas slavi dva svetitelja: Svetog sveštenomučenika Irineja i Svetog mučenika Lupa.

Sveti sveštenomučenik Irinej

Sveti Irinej, episkop Lionski, spada u najznamenitije oce i učitelje Crkve. Živeo je i podvizavao se u drugom veku, posvetivši sav svoj život borbi sa gnosticizmom. Njegov značaj za hrišćansku Crkvu drugoga veka može se sravniti sa značajem svetog Atanasija Velikog za hrišćansku Crkvu četvrtoga veka. I jedan i drugi javljaju se u svome životu i radu prvenstveno kao zaštitnici čistog, nepovređenog crkvenog učenja protiv lažnih jeretičkih učenja svoga vremena: sveti Irinej - protiv gnosticizma, sveti Atanasije - protiv arijanizma.

Sveti Irinej se rodio u gradu Smirni, u Maloj Aziji; od rane mladosti odao se temeljnom izučavanju jelinske mudrosti, i postao odličan znalac grčke poezije, filosofije i ostalih jelinskih nauka. Ipak svetovno znanje nije zanelo mladog Irineja. Čuvši za duhovnu mudrost, mudrost hrišćansku, i počevši se upoznavati s njom, on se oduševi njome i zažele da je svim srcem usvoji, jer osećaše spasonosnost i neizmernu važnost njenu.

Istinama hrišćanske vere mladi Irinej se najpre učio od svetog Polikarpa, episkopa smirnskog. Sveti Polikarp beše učenik svetog apostola i evanđelista Jovana Bogoslova, koji ga i postavi za episkopa grada Smirne. Kao episkop on se mnogo potrudi za Crkvu Hristovu, jer se starao ne samo o svojoj smirnskoj pastvi, nego je pisao poslanice i susednim crkvama. Po svedočanstvu blaženog Jeronima, Polikarp je bio "vođ cele Azije u hrišćanstvu".

Učenik tako svetog i bogomudrog učitelja, Irinej zavole dušekorisno učenje hrišćansko više od svake svetovne nauke. Postavši učenik Polikarpa, sveti Irinej kao da postade učenik samoga Gospoda Hrista, jer svesrdno usvajaše umom svojim istine hrišćanske vere i sav se predade na službu Bogu. Pošto je sveti Polikarp bio učenik svetog apostola i evangelista Jovana Bogoslova, to je predavao svetome Irineju sve ono što je sam slušao od očevidaca i slugu Hristovih - svetih apostola.

Zbog svoga vrlinskog života i smirene Evanđelske učenosti sveti Irinej bi rukopoložen od svetog Polikarpa za prezvitera i poslan u Galiju da propoveda reč Božiju. U to vreme u Lionu beše episkopom sveti Potin, koji kasnije svoju propoved Evanđelja zapečati mučeništvom za Hrista. Stigavši u Lion, sveti Irinej se stade usrdno truditi, pomažući svetom Potinu u njegovim arhipastirskim poslovima. Nakon nekog vremena u Lionu nastade žestoko gonjenje na hrišćane, i sveti Irinej se pokazao kao hrabar zaštitnik hrišćana i tvrd stub Crkve.

Iz Liona sveti Irinej bi poslan od strane episkopa Potina u Rim, da odnese poslanicu ispovednika episkopu Elevteriju.

Po povratku iz Rima sveti Irinej stupi na arhijerejski presto svetoga Potina, pošto ovaj mučenički postrada. Kao arhijerej, sveti Irinej mudro rukovođaše svoju lionsku pastvu u teškim vremenima, jer mnoge nevolje napadahu Crkvu Hristovu: neznabožni idolopoklonici gonjahu hrišćane, a bezbožni jeretici stadoše stvarati pometnju i razdor u Crkvi Božjoj.

Sveti Irinej trpeljivo podnošaše radi imena Hristova pritiske i neprijatnosti koje mu nanošahu idolopoklonici, a protiv jeretika neustrašivo vojevaše svojom rečju i svojim knjigama. Arhipastirska delatnost svetog Irineja ne ograničavaše se na Lion, čije sve građane on prevede u hrišćanstvo, nego se rasprostiraše na svu Galiju. Pored toga sveti Irinej održavaše žive veze sa rimskom crkvom i sa maloazijskim crkvama, o čemu svedoče njegove poslanice, upućivane tamošnjim episkopima.

Veliku revnost pokaza sveti Irinej u izobličavanju i opovrgavanju ondašnjih jeretičkih učenja. U tom cilju on napisa mnogo knjiga, u kojima bogomudro opovrže zablude jeretika I izloži i odbrani istine hrišćanske vere. Od svih njegovih dela najznačajnije je ono pod nazivom: "Protiv jeresi", ili tačnije: "Izobličenje i opovrženje lažnonazvanoga znanja", u pet knjiga. Ovo delo sveti Irinej poče pisati na molbu jednog prijatelja svog radi opovrženja jeresi valentinijana, koji u to vreme behu silno raširili svoje lažno učenje ne samo u Rimu nego i u Galiji.

Zatim, želeći da pokaže lažnost i suštinu Valentinove jeresi, koja ponavlja zablude ranijih jeretika, sveti Irinej opisa stare jeresi koje su se bile ranije pojavile i stupile u borbu sa hrišćanstvom, sa istinskom hrišćanskom mudrošću pobijajući sve zablude jeretika i raskrivajući jedino spasonosno učenje hrišćanske Crkve.

Pri tome rukovodeća misao bogomudrog oca, svetog Irineja, jeste ovo: "Svaki koji želi da zna istinu, treba da se obrati Crkvi, jer su apostoli samo njoj jedinoj saopštili božansku istinu, i, kao bogataš u riznicu, položili u nju sve što se odnosi na istinu. Samo je Crkva vrata života".

Ovakvo značenje Crkve, kao jedine nepogrešive čuvarke i nositeljke istinskog apostolskog predanja, sveti Irinej zasniva na tome što u Crkvi stalno boravi Duh Sveti i neprestano delaju božanski darovi i sile. Duh Božji, po učenju svetog Irineja, obitava u Crkvi od samog njenog osnivanja. On je kao život i duša Crkve; On je pokreće i upravlja njome onako kao što duša pokreće i upravlja članovima našeg tela.

U Crkvi je dato sve, čime se izvršuje naše spasenje. Zato što u Crkvi stalno i neposredno boravi Duh Božji, Crkva nikada ne može pogrešiti ili pasti u zabludu. Otuda božanska istina, predata joj usmeno ili pismeno od svetih apostola, ostaće svagda u njoj jedna i ista, onako čista i božanstvena kakva je bila i pri apostolima, jer jedan i isti Duh Sveti delao je i u apostolima, dela i sada u Crkvi - u licu njihovih prejemnika.

Prejemstvo apostolskog zvanja čuva se u Crkvi svuda i neprekidno, a ujedno s njim čuva se i apostolsko predanje u njegovom čistom i nepovređenom vidu. Uopšte, veli sveti Irinej, Crkva, iako rasejana po celome svetu, čuva svuda jedno i isto učenje prisutnošću u njoj jednog i istog Duha Božjeg i neprekidnošću u njoj jednog i istog zvanja apostolskog.

Ona podjednako veruje, imajući kao jednu dušu i jedno srce; podjednako propoveda, uči i predaje, imajući kao jedna usta. Podjednako veruju i imaju jedno i isto predanje crkve i u Germaniji, i u Španiji, i u Galiji, i na Istoku, u Egiptu i Libiji. Kao što je sunce jedno i isto u celome svetu, tako i propoved istine sija i sve prosvećuje jedna i ista u celoj Crkvi.

Tako učeći i upućujući sve, sveti Irinej spase mnoge od neznabožačkog idolopoklonstva i od jeretičkih zabluda; mnoge hrišćane on nastavi na put spasenja, a neke ukrepi na mučenički podvig. Naposletku i sam postrada za ime Hristovo u vreme cara Sevira: njemu bi odsečena glava. I tako sveti Irinej primi slavni venac mučeništva u carstvu Gospoda našeg Isusa Hrista.

Danas se, takođe, slavi još jedan svetitelj. Sveti Lup.

Sveti mučenik Lup

Sveti Lup življaše u vreme cara Avrelijana i bejaše rob u nekog gospodara, ali slobodan u Hristu Gospodu, u koga on verova. Ispunivši se božanske revnosti, sveti Lup razbi bezdahne jelinske idole, a druge pobaca u dubinu morsku. Videvši to, neznabožni idolopoklonici se strahovito razjariše, pa sa isukanim mačevima poleteše na Lupa da ga na komade iseku, ali se izbezumiše i stadoše jedan drugoga seći.

Međutim, sveti Lup, stojeći usred njih, propovedaše im reč Božiju, pun vere, mudrosti i blagodati Božije. I pored svih napora, neznabošci ga ne mogahu uhvatiti, jer ih sprečavaše sila Hristova, koja im čak ne dopuštaše ni da se približe mučeniku Hristovom.

Stoga neznabošci, stojeći izdaleka, zategoše lukove svoje i počeše puštati strele na svetitelja, no umesto mučenika oni strelama ranjavahu jedan drugoga; Međutim sveti Lup, stojeći između njih kao nišan za streljanje, ne samo ne bi ustreljen nego ni ranjen. A pošto mučenik Hristov još ne beše kršten i žuđaše za svetim krštenjem, to da ne bi nekršten umro od ruku mučitelja, on se pomoli Bogu o tome, i odmah se s neba izli voda na njega. Na taj način sveti mučenik Hristov primi sviše božanstveno krštenje, dok to svi neznabošci posmatrahu i čuđahu se.

Posle toga sveti Lup dobrovoljno predade sebe, kao bezazleno jagnje, na zaklanje u ruke neznabošcima, a oni ga odvedoše k igemonu. Igemon najpre pokuša da laskama nagovori vernog slugu Hristovog da odstupi od Gospoda svoga i da se pokloni idolima. Ali pošto ne uspe da sablazni svetitelja, igemon naredi da mučenika nepoštedno biju motkama. Posle toga igemon stavljaše svetitelja na razne ljute muke, pa pošto ni na taj način ne mogaše savladati nepobedivog vojnika Hristovog, on ga osudi na posečenje mačem.

I tako sveti mučenik Lup, priklonivši pod mač glavu svoju, položi dušu svoju za Hrista, Gospoda svog, i bi od vernih česno sahranjen. Isto onako kako je mnogo vekova kasnije svoj život dao i srpski junak Miloš Obilić.

Od groba pak njegovog davahu se isceljenja od svih neduga i bolesti, svetim molitvama njegovim a blagodaću Goepoda našeg Isusa Hrista.

Običaji

Današnji dan sе posеbno proslavlja u Jеrusalimskoj patrijaršiji. Prеma drеvnoj tradiciji Patrijaršijе, ikona Uspеnja, koja sе nalazila kraj grobnicе Majkе Božijе, pronosi sе u litiji poslе svеtе liturgijе. Vеlik broj pravoslavnih vеrnika svakе godinе prisustvujе litijama.

Vernici smatraju da je ovaj dan važan za žеnе i dеvojkе, posebno za onе kojе žеlе da postanu majkе. Mnogi veruju da im jе usrdna molitva na današnji dan pomogla da stvorе porodicu.