DANAS SLAVIMO DVA VELIKA SVECA, VOJNIKA I PUSTINJAKA: Za uspešnu borbu protiv ĐAVOLA morate da uradite OVU MOĆNU STVAR (VIDEO)
Srpska pravoslvna crkva i njeni vernici danas proslavljaju svetog Onufrija Velikog i Petra Atonskog.
Sveti Onufrije je bio asketa iz 4. veka, koji je živeo u pustinji Gornjeg Egipta. Smatra se jednim od pustinjskih otaca. Onufrije je isprva bio monah u manastiru pokraj Tebe, da bi zatim otišao u pustinju gde je proživeo sam ostatak svog života odnosno oko preko pedeset godina.
Sve vlasi su mu bile "bele kao sneg", kosa i brada su mu dosezale do zemlje, a telo mu je bilo obraslo dlakom jer je dugo živeo bez odeće. Nosio je jedino pojas od lišća.
O njegovom životu znamo na osnovu pisanja monaha Pafnutija, koji ga je jednom prilikom posetio u pustinji.
On kaže da je ceo Onufrije izgledao blešteći, uzvišen i strašan. Videći Pafnutija, Onufrije ga je oslovio imenom, i ispričao mu svoj život u pustinji.
Rekao je da ga je tu doveo njegov anđeo čuvar, i da se godinama hranio retkim pustinjskim rastinjem, dok anđeo nije počeo da mu donosi hleba da utoli glad. Nakon toga je, promišlju Božjom, izrasla kraj njegove ćelije i jedna palma, koja je donosila dobar plod urme, a tu je i nastao izvor vode.
Ipak, govorio je Onufrije: Najviše se hranim i pojim slatkim rečima Božjim.
Na pitanje Pafnutijevo, kako se pričešćuje, odgovorio je pustinjak, da mu anđeo Božji svake subote donosi pričešće i pričešćuje ga.
Drugog dana stari isposnik je rekao Pafnutiju, da je to dan njegovog odlaska iz ovoga sveta, preklonio je kolena, pomolio se Bogu i preminuo.
U tom je Pafnutije video svetlost kako je osvetlila telo upokojenog sveca. Sahranivši Onufrijevo telo, Pafnutije se vratio u svoj manastir i razglasio svima o ovom podvižniku.
Onufrije je preminuo 400. godine.
Petar Atonski je bio rodom Grk i vojnik po zanimanju. Vojujući jednom protiv Arapa, bude zarobljen, okovan u verige i bačen u tamnicu. Tamnovaše Petar dugo u gradu Amari na reci Eufratu, i sve moljaše Boga da ga oslobodi tamnice i odvede u neku pustinju, gde bi se sav posvetio molitvenom podvigu.
Javi mu se sveti Simeon Bogoprimac sa svetim Nikolom u tamnici, dodirnu mu žezlom svojim okove, i ovi se istopiše kao vosak, a Petar se najedanput obrete u polju van grada. Odmah krene na put za Rim, gde na grobu apostola Petra bude od samog pape postrižen za monaha.
Zatim krene lađom opet za Istok. U snu mu se javi presveta Bogorodica sa svetim Nikolom; i reče Bogorodica svetom Nikoli, da je odredila Petru Goru Atonsku za podvizavanje. Petar dotle nije bio ni čuo za Goru Atonsku. Iskrcavši se, dakle, u Svetu Goru Petar se useli u jednu pećinu, gde provede pedeset tri godine u teškim podvizima, u borbi sa glađu i žeđu, sa žegom i mrazom, a najviše sa silama demonskim, dokle sve ne savlada s pomoću Božjom.
Pošto je izdržao prva iskušenja i položio dobro prve teške ispite pred Bogom, angel Božji počeo mu je donositi hleb svakih četrdeset dana. Nekoliko puta javljao mu se iskušitelj đavo u vidu angela svetla, no Petar ga je odagnao krsnim znakom i imenom Presvete Bogorodice. Na godinu dana pred smrt pronašao ga neki lovac, koji je lovio jelene po Atonu, i iz usta svetiteljevih čuo žitije njegovo.
Skončao 374. godine. Mošti mu prenete u Makedoniju.
Na današnji dan, da bi se zaštitili od đavola, potrebno je izgovoriti najjaču molitvu među svim molitvama:
Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom: blagoslovena si Ti među ženama, i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših.
Izvor: Srbija Danas/M.A.