ДАНАС СЛАВИМО ДВА ВЕЛИКА СВЕЦА, ВОЈНИКА И ПУСТИЊАКА: За успешну борбу против ЂАВОЛА морате да урадите ОВУ МОЋНУ СТВАР (ВИДЕО)

Свети Онуфрије је био аскета из 4. века, који је живео у пустињи Горњег Египта. Сматра се једним од пустињских отаца. Онуфрије је испрва био монах у манастиру покрај Тебе, да би затим отишао у пустињу где је проживео сам остатак свог живота односно око преко педесет година.

Све власи су му биле "беле као снег", коса и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће. Носио је једино појас од лишћа.

О његовом животу знамо на основу писања монаха Пафнутија, који га је једном приликом посетио у пустињи. 

Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи.

Рекао је да га је ту довео његов анђео чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеба да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна палма, која је доносила добар плод урме, а ту је и настао извор воде.

Ипак, говорио је Онуфрије: Највише се храним и појим слатким речима Божјим.

На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси причешће и причешћује га. 

Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклонио је колена, помолио се Богу и преминуо.

У том је Пафнутије видео светлост како је осветлила тело упокојеног свеца. Сахранивши Онуфријево тело, Пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подвижнику. 

Онуфрије је преминуо 400. године.

Петар Атонски је био родом Грк и војник по занимању. Војујући једном против Арапа, буде заробљен, окован у вериге и бачен у тамницу. Тамноваше Петар дуго у граду Амари на реци Еуфрату, и све мољаше Бога да га ослободи тамнице и одведе у неку пустињу, где би се сав посветио молитвеном подвигу.

Јави му се свети Симеон Богопримац са светим Николом у тамници, додирну му жезлом својим окове, и ови се истопише као восак, а Петар се наједанпут обрете у пољу ван града. Одмах крене на пут за Рим, где на гробу апостола Петра буде од самог папе пострижен за монаха.

Затим крене лађом опет за Исток. У сну му се јави пресвета Богородица са светим Николом; и рече Богородица светом Николи, да је одредила Петру Гору Атонску за подвизавање. Петар дотле није био ни чуо за Гору Атонску. Искрцавши се, дакле, у Свету Гору Петар се усели у једну пећину, где проведе педесет три године у тешким подвизима, у борби са глађу и жеђу, са жегом и мразом, а највише са силама демонским, докле све не савлада с помоћу Божјом.

Пошто је издржао прва искушења и положио добро прве тешке испите пред Богом, ангел Божји почео му је доносити хлеб сваких четрдесет дана. Неколико пута јављао му се искушитељ ђаво у виду ангела светла, но Петар га је одагнао крсним знаком и именом Пресвете Богородице. На годину дана пред смрт пронашао га неки ловац, који је ловио јелене по Атону, и из уста светитељевих чуо житије његово. 

Скончао 374. године. Мошти му пренете у Македонију.

Извор: Србија Данас/М.А.