DANAS SLAVIMO DVOJICU VELIKIH SVETACA: Jedan je umro za Hrista, a drugi predvodio srpsku državu i narod kroz teška vremena
Važan datum u crkvenom kalendaru SPC
Sveti apostol Jakov je rođen u Galileji, sin je Alfejev i jedan od dvanaest velikih apostola. On je rođeni brat apostola i jevanđelista Mateja. Svedok je reči i čudesa Isusa Hrista. Bio je i svedok Njegovog stradanja, Vaskrsenja i Vaznesenja.
EKSTREMNO TOPLO, A ONDA ŠOK OBRT! Meteorolog najavio: Zahlađenje stiže u Srbiju, spremite se!
NAKON HLADNOG JUTRA, SLEDI NAGLO OTPOLJENJE: Dnevna temperatura do 23 stepena
DANAS ČAK I NAJVEĆI GREŠNICI MOGU DOBITI OPROST: Slavimo svetiteljke koje su se pokajanjem vinule u carstvo nebesko
Sveti apostol Jakov Alfejev
Apostol Jakov je propovedao Jevanđelje Hristovo u Elevteropolju i okolnim mestima, potom i u Misiru. Sa velikom silom prenosio je blagovest o jednom Bogu, rušeći idolopoklonstvo, izgoneći demone iz ljudi, lečeći svaku bolest imenom Isusa Hrista. Njegov trud i njegova revnost krunisani su velikim uspehom.
Mnogi neznabožci poverovali su u Hrista Gospoda, crkve se osnovale i uredile, sveštenici i episkopi postavili. Postrada u Misiru u gradu Ostracinu gde je osuđen na smrt kamenovanjem zato što nije hteo da se odrekne Isusa. Slavi se 9. oktobra po starom kalendaru odnosno 22. oktobra po novom.
Sveti Stefan despot Srpski (Slepi)
Stefan Branković (oko 1425. — 9. oktobar 1476.) sin despota Đurđa i Jerine Branković. Đurađ dade svoju kćerku Maru za ženu sultanu Muratu II, kao žrtvu za spas naroda i otadžbine. Kasnije je Murat II uzeo Marinu braću Stefana i Grgura za taoce i oslepio ih. Despotsku vlast nad Srbijom primio je 1458. godine, po upokojenju najmlađeg brata Lazara, despota. Stefan Slepi je vladao zajedno sa svojom snahom. Stupio je odmah u diplomatske odnose sa ugarskim dvorom, tražeći pomoć.
Posle sporazuma sa Ugarima, prvi je došao sa svojih 8.000 vojnika Mihailo Silađi i rasporedio se duž Dunava, nastojeći da spreči mogući prelaz Turaka preko reke. Međutim, u takvim okolnostima Srpska despotovina je počela praktično da se predaje, prepuštajući svoje zemlje tuđinima da je brane. Ličnost despota Stefana je počela da pada u zaborav.
Bosanski kralj Stefan Tomaš je na saboru u Trebinju ponudio rešenje oko Smedereva. Ponudio je da se ćerkom umrlog despota Lazara, Jelačom oženi njegov sin Stefan Tomašević, planirajući da tako u miraz dobije i ostatke despotovine. Ugarski kralj se saglasio sa ovom odlukom, ne pitajući srpskog despoita Stefana.
1. aprila 1459. obavljeno je venčanje Stefana Tomaševića i Jelače, pa je tako u miraz bosanski kralj dobio i Srpsku despotovinu. Despot Stefan je zbačen sa trona 8. aprila 1459, a zatim je napustio Srbiju. Zbačeni despot Stefan Branković potom odlazi u Budim, pa zatim kod sestre, grofice Katarine Celjske, a zatim u Dubrovnik. Odatle je otišao u posetu Skender-bega u Albaniju, gde se 1460. oženio Angelinom, ćerkom Skenderbega. Iz tog braka mu se rodio sin Đorđe i još dvoje mlađe dece (Jovan i Marija).
Pred kraj života boravi u Veneciji, da bi se na sam kraj života našao u oronulom zamku kraj Udina, koji je nosio naziv Beograd, a bio je poznat i pod imenom Friuli. Često bolestan, provodio je dane u bedi, i moleći za pomoć. Pisao je pisma gospodarima po Italiji.
Sve do smrti je živeo od milostinje koju su mu slali Mlečani, Dubrovčani i Papa. Umro je 9. oktobra 1476. u istom zamku. Njegove netruležne i čudotvorne mošti Turcu su sasekli i zapalili zajedno sa manastirom Krušedolom 1716. godine.
Ostatak moštiju mu počiva u obnovljenom manastiru Krušedolu na Fruškoj gori, zadužbini njegovog sina Đorđa Brankovića, u monaštvu nazvanog Maksim.
