Danas slavimo prepodobnog Davida Solunskog: ČUDOTVORAC koji je lečio slepilo - Njegove mošti NIKADA nisu istrulile!
Prepodobni David je rodom Solunjanin. Ovaj svetac se toliko očistio postom, molitvom i bdenjem, da se udostojio velike blagodati od Boga.
Jednom je uzeo žara na ruku, metnuo tamjan, i okadio cara, bez ikakve povrede. Videći to, car mu se poklonio do zemlje. Mnogobrojnim svojim čudesima zadivio je ljude. Upokojio se mirno, i preselio u blaženu večnost 540. godine.
Nastanivši se blizu Soluna, on se popeo na jedno bademovo drvo sedeći bez ičega na njegovim granama.Tu je kao miloglasna ptica, tešio korisnim savetima sve one koji su mu dolazili. Neki njegovi učenici su ga molili da siđe sa drveta i da živi u keliji koju će mu oni napraviti.
Ipak, sveti David je tri godine ostao na drvetu. Tada mu se javio anđeo Gospodnji i rekao mu da je Gospod ispunio njegove molitve i podario mu smirenoumlje i pobožnost koju je od Boga tražio. Zatim je sišao sa drveta i uselio se u keliju koju su mu napravili pod bademovim drvetom.
Doveli su jednom mladića koga je zaposeo đavo. Kada se mladić približio keliji krenuo je da vrišti kako ga prži oganj i onda je David pružio ruku kroz prozorče, blagoslovio ga je i izgnao demona iz njega.
Jednu slepu ženu, koju su mu doveli, on pomolivši se Bogu, blagoslovio je znakom krsta i ona je odmah progledala.
Mitropolit Solunski Aristid i svi velikaši i građani zamolili su jednom prepodobnoga da ode u Carigrad caru Justinijanu radi završavanja nekih gradskih poslova. Prepodobni je krenuo na put sa svoja dva učenika, ali prorekao je da im se neće vratiti živ u grad. Njegovo sveto telo je preneto u grad i sahranjeno u manastiru mučenika Teodora i Merkurija.
Mošti su ostale cele i nisu istrulile. Svojim anđeoskim životom i natprirodnim čudesima ovaj blaženi otac prevazišao je granice ljudske.
Izvor: Srbija Danas
