DANAS SLAVIMO DVA VELIKA HRIŠĆANSKA SVECA! Ako imate problem podelite ga sa nekim na ovaj dan i rešiće se!
Sve vlasi su mu bile "bele kao sneg", kosa i brada su mu dosezale do zemlje, a telo mu je bilo obraslo dlakom jer je dugo živeo bez odeće.
Srpska pravoslvna crkva i njeni vernici danas proslavljaju svetog Onufrija Velikog.
DANAS SLAVIMO VELIKOG ZAŠTITNIKA: O njemu je pisao i Vladika Nikolaj - pomolite mu se, posebno je važan dan za ove ljude
DANAS SLAVIMO SVETOG KIRILA ALEKSANDRIJSKOG: Njegovu molitvu treba da zna SVAKA ŽENA
DANAS SLAVIMO VELIKOG SVECA: Veruje se da je OSLOBAĐAO ljude BOLESTI i drugih MUKA!
Sveti Onufrije je bio asketa iz 4. veka, koji je živeo u pustinji Gornjeg Egipta. Smatra se jednim od pustinjskih otaca. Onufrije je isprva bio monah u manastiru pokraj Tebe, da bi zatim otišao u pustinju gde je proživeo sam ostatak svog života odnosno oko preko pedeset godina.
Sve vlasi su mu bile "bele kao sneg", kosa i brada su mu dosezale do zemlje, a telo mu je bilo obraslo dlakom jer je dugo živeo bez odeće. Nosio je jedino pojas od lišća.
O njegovom životu znamo na osnovu pisanja monaha Pafnutija, koji ga je jednom prilikom posetio u pustinji.
On kaže da je ceo Onufrije izgledao blešteći, uzvišen i strašan. Videći Pafnutija, Onufrije ga je oslovio imenom, i ispričao mu svoj život u pustinji.
Rekao je da ga je tu doveo njegov anđeo čuvar, i da se godinama hranio retkim pustinjskim rastinjem, dok anđeo nije počeo da mu donosi hleba da utoli glad. Nakon toga je, promišlju Božjom, izrasla kraj njegove ćelije i jedna palma, koja je donosila dobar plod urme, a tu je i nastao izvor vode.
Ipak, govorio je Onufrije: Najviše se hranim i pojim slatkim rečima Božjim.
Na pitanje Pafnutijevo, kako se pričešćuje, odgovorio je pustinjak, da mu anđeo Božji svake subote donosi pričešće i pričešćuje ga.
Drugog dana stari isposnik je rekao Pafnutiju, da je to dan njegovog odlaska iz ovoga sveta, preklonio je kolena, pomolio se Bogu i preminuo.
U tom je Pafnutije video svetlost kako je osvetlila telo upokojenog sveca. Sahranivši Onufrijevo telo, Pafnutije se vratio u svoj manastir i razglasio svima o ovom podvižniku. Onufrije je preminuo 400. godine.
Srpska pravoslavna crkva ga slavi 25. juna po gregorijanskom kalendaru.
Sveti prepodobni Petar Atonski
Srpska Pravoslavna Crkva danas proslavlja Prepodobnog Petra Atonskog.
Petar Atonski bejaše rodom Grk, i vojnik po zanimanju.
Vojujući jednom protiv Arapa, bude zarobljen, okovan u verige i bačen u tamnicu.
Tamnovaše Petar dugo u gradu Amari na reci Eufratu, i sve moljaše Boga da ga oslobodi tamnice i odvede u neku pustinju, gde bi se sav posvetio molitvenom podvigu.
Javi mu se sveti Simeon Bogoprimac sa svetim Nikolom u tamnici, dodirnu mu žezlom svojim okove, i ovi se istopiše kao vosak, a Petar se najedanput obrete u polju van grada.
Odmah krene na put za Rim, gde na grobu apostola Petra bude od samog pape postrižen za monaha.
Zatim krene lađom opet za Istok. U snu mu se javi presveta Bogorodica sa svetim Nikolom; i reče Bogorodica svetom Nikoli, da je odredila Petru Goru Atonsku za podvizavanje.
Petar dotle nije bio ni čuo za Goru Atonsku. Iskrcavši se, dakle, u Svetu Goru Petar se useli u jednu pećinu, gde provede pedeset tri godine u teškim podvizima, u borbi sa glađu i žeđu, sa žegom i mrazom, a najviše sa silama demonskim, dokle sve ne savlada s pomoću Božjom.
Pošto je izdržao prva iskušenja i položio dobro prve teške ispite pred Bogom, angel Božji počeo mu je donositi hleb svakih četrdeset dana. Nekoliko puta javljao mu se iskušitelj đavo u vidu angela svetla, no Petar ga je odagnao krsnim znakom i imenom Presvete Bogorodice.
Na godinu dana pred smrt pronašao ga neki lovac, koji je lovio jelene po Atonu, i iz usta svetiteljevih čuo žitije njegovo.
Skončao 374. godine. Mošti mu prenete u Makedoniju.
Tropar
Prepodobni Petar Atonski
(glas 4): Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš.
