ДАНАС СЛАВИМО ДВА ВЕЛИКА ХРИШЋАНСКА СВЕЦА! Ако имате проблем поделите га са неким на овај дан и решиће се!
Све власи су му биле "беле као снег", коса и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће.
Српска правослвна црква и њени верници данас прослављају светог Онуфрија Великог.
ДАНАС СЛАВИМО ВЕЛИКОГ ЗАШТИТНИКА: О њему је писао и Владика Николај - помолите му се, посебно је важан дан за ове људе
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ КИРИЛА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ: Његову молитву треба да зна СВАКА ЖЕНА
ДАНАС СЛАВИМО ВЕЛИКОГ СВЕЦА: Верује се да је ОСЛОБАЂАО људе БОЛЕСТИ и других МУКА!
Свети Онуфрије је био аскета из 4. века, који је живео у пустињи Горњег Египта. Сматра се једним од пустињских отаца. Онуфрије је испрва био монах у манастиру покрај Тебе, да би затим отишао у пустињу где је проживео сам остатак свог живота односно око преко педесет година.
Све власи су му биле "беле као снег", коса и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће. Носио је једино појас од лишћа.
О његовом животу знамо на основу писања монаха Пафнутија, који га је једном приликом посетио у пустињи.
Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи.
Рекао је да га је ту довео његов анђео чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеба да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна палма, која је доносила добар плод урме, а ту је и настао извор воде.
Ипак, говорио је Онуфрије: Највише се храним и појим слатким речима Божјим.
На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси причешће и причешћује га.
Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклонио је колена, помолио се Богу и преминуо.
У том је Пафнутије видео светлост како је осветлила тело упокојеног свеца. Сахранивши Онуфријево тело, Пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подвижнику. Онуфрије је преминуо 400. године.
Српска православна црква га слави 25. јуна по грегоријанском календару.
Свети преподобни Петар Атонски
Српска Православна Црква данас прославља Преподобног Петра Атонског.
Петар Атонски бејаше родом Грк, и војник по занимању.
Војујући једном против Арапа, буде заробљен, окован у вериге и бачен у тамницу.
Тамноваше Петар дуго у граду Амари на реци Еуфрату, и све мољаше Бога да га ослободи тамнице и одведе у неку пустињу, где би се сав посветио молитвеном подвигу.
Јави му се свети Симеон Богопримац са светим Николом у тамници, додирну му жезлом својим окове, и ови се истопише као восак, а Петар се наједанпут обрете у пољу ван града.
Одмах крене на пут за Рим, где на гробу апостола Петра буде од самог папе пострижен за монаха.
Затим крене лађом опет за Исток. У сну му се јави пресвета Богородица са светим Николом; и рече Богородица светом Николи, да је одредила Петру Гору Атонску за подвизавање.
Петар дотле није био ни чуо за Гору Атонску. Искрцавши се, дакле, у Свету Гору Петар се усели у једну пећину, где проведе педесет три године у тешким подвизима, у борби са глађу и жеђу, са жегом и мразом, а највише са силама демонским, докле све не савлада с помоћу Божјом.
Пошто је издржао прва искушења и положио добро прве тешке испите пред Богом, ангел Божји почео му је доносити хлеб сваких четрдесет дана. Неколико пута јављао му се искушитељ ђаво у виду ангела светла, но Петар га је одагнао крсним знаком и именом Пресвете Богородице.
На годину дана пред смрт пронашао га неки ловац, који је ловио јелене по Атону, и из уста светитељевих чуо житије његово.
Скончао 374. године. Мошти му пренете у Македонију.
Тропар
Преподобни Петар Атонски
(глас 4): Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
