Danas su Mitrovske zadušnice: Evo šta sve treba poneti kada pođete u crkvu! Ovo je molitva koju treba da izgovorite za duše umrlih
Danas su Mitrovske zadušnice.
Drugog novembra Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog velikomučenika Artemija i prepodobnog Gerasima Kefalonijskog, a ovo je i dan kada se obeležavaju Mitrovske zadušnice.
Mitrovske zadušnice
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek subotom. Na liturgiju, kada pođemo u crkvu, treba poneti: kuvano žito. crno vino, malu sveću koja se postavlja uz žito, male sveće za sve upokojene zbog kojih obeležavate zadušnice ili jedna veća sveća za sve, napišite spisak imena svih vaših upokojenih rođaka i prijatelja.
Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha. Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu."
Posle liturgije u crkvi se služi parastos. Posle parastosa se ide do grobova pokojnika.
Ako želite, možete se dogovoriti sa sveštenikom da odsluži pomen i okadi grobno mesto. Ako su pokojnici sahranjeni daleko i niste u mogućnosti da odete na groblje, uvek možete otići u crkvu, gde se služi pomen.
Molitva za upokojene
Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje Lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.
Daruj im Carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.
Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo
sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Gerasim Kefalonijski
Prepodobni Gerasim bio je iz mesta Trikale na Peloponezu, od roditelja Dimitrija i Kalije, iz familije Notaras. Rođen 1509. godine; u mladosti izučio svete knjige. Kao punoletan, napustio postojbinu i podvizavao se u raznim mestima. Podvizavao se u Svetoj Gori na Atonu; tamo je „kao pčela pokupio od tamošnjih podvižnika otaca najlepše cveće vrlina“. Podvizavao se u Palestini, gde je postio četrdeset dana ugledajući se na Gospoda.
Potom se nastanio na ostrvu Kefaloniji u Jonskom moru, gde je osnovao i jedan ženski manastir. Molitvom nizvodio kišu, isceljivao bolesnike i prozirao u budućnost. Doživeo duboku starost. Predskazao dan svoje smrti. Upokojio se u Gospodu 15. avgusta 1579. godine. Dvadesetog oktobra otkrivene su njegove svete mošti potpuno zdrave i čitave, i veoma mirisave. I od njih bivaju čudesa mnogobrojna, svima koji im sa verom pristupaju.
Ooobito isceljuje Sv. Gerasim besomučnike. Po nagovoru demona Latini su mu spaljivali sveto telo, ali nisu uspeli. Zato Sveti Gerasim spaljuje sada demone. Demoni iz besomučnika ga zato zovu „Kapsalis“, tojest: Opaljivani i Opaljujući. Na njegove dane dolazi u njegov manastir na Kefaloniji ogromna masa vernih.
Sveti velikomučenik Artemije
Ovaj slavni svetitelj je rodom Misirac i prvi vojvoda cara Konstantina Velikog. Kada se caru Konstantinu javio pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije je video taj krst, poverovao u Hrista Gospoda i krstio se. Kasnije, u vreme cara Konstancija poslao ga je ovaj car u Jeladu, da prenese mošti sv. Andreja iz Patrasa i sv. Luke iz Tive u Carigrad, što je vojvoda Artemije s radošću izvršio. Potom je Artemije bio postavljen za carskog namesnika u Misiru, a u tom zvanju je bio i za vreme Konstancija, Konstantinovog sina, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika.
Kada je ovaj bogoodstupni car pošao u rat na Persijance, zaustavio se u Antiohiji, i naredio da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija. Videći to sveti Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: „zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?" I još proreče Artemije caru: „tvoja je pogibao blizu".
Razjareni car poslao je ona dva sveštenika u izgnanstvo u Arabiju, gde uskoro skončaše, a vojvodi Artemiju skide čin vojnički i naredi da ga šibaju i trzaju. Svega ranjena i iskrvavljena baciše Artemija u tamnicu, gde mu se sam Gospod Hristos javi, isceli ga i uteši. Potom car naredi, te ga prostreše na jedan kamen a drugim teškim kamenom pritisnuše, tako da se telo svetog Artemija sve zdrobi i spljošti kao daska. Najzad mu glavu odsekoše, 362. god. A car Julijan ode na Persijance i pogibe sramno, kao što mu sveti Artemije i proreče.
