Данас су Митровске задушнице: Ево шта све треба понети када пођете у цркву! Ово је молитва коју треба да изговорите за душе умрлих

Другог новембра Српска православна црква и верници славе Светог великомученика Артемија и преподобног Герасима Кефалонијског, а ово је и дан када се обележавају Митровске задушнице.

Митровске задушнице

Задушнице се обележавају четири пута годишње и увек суботом. На литургију, када пођемо у цркву, треба понети: кувано жито. црно вино, малу свећу која се поставља уз жито, мале свеће за све упокојене због којих обележавате задушнице или једна већа свећа за све, напишите списак имена свих ваших упокојених рођака и пријатеља.

Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету."

После литургије у цркви се служи парастос. После парастоса се иде до гробова покојника.

Ако желите, можете се договорити са свештеником да одслужи помен и окади гробно место. Ако су покојници сахрањени далеко и нисте у могућности да одете на гробље, увек можете отићи у цркву, где се служи помен.

Герасим Кефалонијски

Преподобни Герасим био је из места Трикале на Пелопонезу, од родитеља Димитрија и Калије, из фамилије Нотарас. Рођен 1509. године; у младости изучио свете књиге. Као пунолетан, напустио постојбину и подвизавао се у разним местима. Подвизавао се у Светој Гори на Атону; тамо је „као пчела покупио од тамошњих подвижника отаца најлепше цвеће врлина“. Подвизавао се у Палестини, где је постио четрдесет дана угледајући се на Господа.

Потом се настанио на острву Кефалонији у Јонском мору, где је основао и један женски манастир. Молитвом низводио кишу, исцељивао болеснике и прозирао у будућност. Доживео дубоку старост. Предсказао дан своје смрти. Упокојио се у Господу 15. августа 1579. године. Двадесетог октобра откривене су његове свете мошти потпуно здраве и читаве, и веома мирисаве. И од њих бивају чудеса многобројна, свима који им са вером приступају.

Оообито исцељује Св. Герасим бесомучнике. По наговору демона Латини су му спаљивали свето тело, али нису успели. Зато Свети Герасим спаљује сада демоне. Демони из бесомучника га зато зову „Капсалис“, тојест: Опаљивани и Опаљујући. На његове дане долази у његов манастир на Кефалонији огромна маса верних.

Свети великомученик Артемије

Овај славни светитељ је родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јавио победни крст, окружен звездама, и Артемије је видео тај крст, поверовао у Христа Господа и крстио се. Касније, у време цара Констанција послао га је овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград, што је војвода Артемије с радошћу извршио. Потом је Артемије био постављен за царског намесника у Мисиру, а у том звању је био и за време Констанција, Константиновог сина, и за извесно време цара Јулијана Одступника.

Када је овај богоодступни цар пошао у рат на Персијанце, зауставио се у Антиохији, и наредио да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то свети Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му: „зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?" И још прорече Артемије цару: „твоја је погибао близу".

Разјарени цар послао је она два свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело светог Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше, 362. год. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му свети Артемије и прорече.