DECA DOŽIVELA UŽAS U SRPSKOM SELU: Išli su u školu kada je vuk iskočio pred njih i počeo da kolje svinju
Šestogodišnji Aleksa Spasović i njegovi drugari Anđela (13) i Radoje (11) Tošić iz ivanjičkog sela Kovilje, na putu ka školi doživeli su pravi užas.
Pred očima mališana razjareni vuk zaklao je svinju i otkinuo joj glavu. Prestravljeni mališani uspeli su da pobegnu iza krivine seoskog puta i dozovu u pomoć roditelje. Kada je otac Vukoman Tošić sa komšijom stigao na lice mesta vuk je pobegao a deca su se tresla od straha.
HEROJSTVO SRBINA U DIŽONU: Bez straha ULETEO U VATRU da vadi ljude iz ruševina (FOTO)
- Ovo je stvarno katastrofa. Svaki dan nam deca pešače četiri kilometrima u jednom pravcu do škole kroz šumu, puta skoro da nema,rupe, kaljuga, užas. To je pustinja nigde nema kuće, ni ljudi. Nema šta ih nije zadesilo. Viđali su tragove raznih životinja, gazili sneg do pojasa, zimus smo išli sa lopatama pravili prtinu kako bi se deca probila do škole. Ali ovo je stvarno previše. Vukova ima puno i postaju opasni. Spustili su se do sela. Danas je stvarno bila velika sreća da vuk nije krenuo na decu. Zamislite ovog dečaka koji je pošao u predškolsko, pa kako bi on pobegao? I moja deca su osnovci, ne želim da žive u strahu svaki dan kada krenu u školu. Ja se još tresem od šoka, zamislite kako je njima - priča Vukoman dodajući da je danas sa decom otišao u školu i ispričao sta se dogodilo.
- U školi su obećali da će napisati dopis nadležnima i kome sve treba, da bi se našlo rešenje za ovu decu. Najgore je što nemamo put i ne mogu kola ovuda da idu, jedva se probija ”lada niva”. Ali neko rešenje mora da postoji, deca su to. Zvao sam i ove ljude iz Lovačkog udruženja da nam pomognu. Toliko sam uplašen za bezbednost dece da ne mogu mirno zaspati, niti smem da ih same u školu šaljem - kaže nekadašnji poštar Vukoman koji odlično poznaje sve teškoće života u pođavorskom kraju.
PREPOZNAJETE LI OVE GOLUPČIĆE? Životi svih u Srbiji su bili u njihovim rukama (FOTO)
Njegova ćerka Anđela Tošić najstarija je od tročlane družine koja svakodnevno pešači osam kilometara kako bi poha]ali nastavu.
- Teško je zimi jer sneg ume da napada preko noći pa ne možemo da se probijemo do škole. U jesen je još gore jer je put pun jaraka, rupa, blato je na svakom koraku, baš je nezgodno. I na sve to vidimo trgove divljih svinja, vukova, pa strahujemo kad god nešto šušne. A ja školu obožavam i ne želim da propustim ni dana - priča Anđela.