ДЕЦА ДОЖИВЕЛА УЖАС У СРПСКОМ СЕЛУ: Ишли су у школу када је вук искочио пред њих и почео да коље свињу
Шестогодишњи Алекса Спасовић и његови другари Анђела (13) и Радоје (11) Тошић из ивањичког села Ковиље, на путу ка школи доживели су прави ужас.
Пред очима малишана разјарени вук заклао је свињу и откинуо јој главу. Престрављени малишани успели су да побегну иза кривине сеоског пута и дозову у помоћ родитеље. Када је отац Вукоман Тошић са комшијом стигао на лице места вук је побегао а деца су се тресла од страха.
ХЕРОЈСТВО СРБИНА У ДИЖОНУ: Без страха УЛЕТЕО У ВАТРУ да вади људе из рушевина (ФОТО)
- Ово је стварно катастрофа. Сваки дан нам деца пешаче четири километрима у једном правцу до школе кроз шуму, пута скоро да нема,рупе, каљуга, ужас. То је пустиња нигде нема куће, ни људи. Нема шта их није задесило. Виђали су трагове разних животиња, газили снег до појаса, зимус смо ишли са лопатама правили пртину како би се деца пробила до школе. Али ово је стварно превише. Вукова има пуно и постају опасни. Спустили су се до села. Данас је стварно била велика срећа да вук није кренуо на децу. Замислите овог дечака који је пошао у предшколско, па како би он побегао? И моја деца су основци, не желим да живе у страху сваки дан када крену у школу. Ја се још тресем од шока, замислите како је њима - прича Вукоман додајући да је данас са децом отишао у школу и испричао ста се догодило.
- У школи су обећали да ће написати допис надлежнима и коме све треба, да би се нашло решење за ову децу. Најгоре је што немамо пут и не могу кола овуда да иду, једва се пробија ”лада нива”. Али неко решење мора да постоји, деца су то. Звао сам и ове људе из Ловачког удружења да нам помогну. Толико сам уплашен за безбедност деце да не могу мирно заспати, нити смем да их саме у школу шаљем - каже некадашњи поштар Вукоман који одлично познаје све тешкоће живота у пођаворском крају.
ПРЕПОЗНАЈЕТЕ ЛИ ОВЕ ГОЛУПЧИЋЕ? Животи свих у Србији су били у њиховим рукама (ФОТО)
Његова ћерка Анђела Тошић најстарија је од трочлане дружине која свакодневно пешачи осам километара како би поха]али наставу.
- Тешко је зими јер снег уме да напада преко ноћи па не можемо да се пробијемо до школе. У јесен је још горе јер је пут пун јарака, рупа, блато је на сваком кораку, баш је незгодно. И на све то видимо тргове дивљих свиња, вукова, па страхујемо кад год нешто шушне. А ја школу обожавам и не желим да пропустим ни дана - прича Анђела.