DIRLJIVA PRIČA ŽELJKA IZ UŽICA: Peške stigao do manastira Ostrog kako bi pomogao siromašnoj porodici

Dok mnogi jedva čekaju leto da odu na godišnji odmor i naprave pauzu od posla, Željko Jelisavčić (26) iz Užica, nije jedan od njih. On se za dane odmora uputio peške put Ostroga, da bi hodočašćem pomogao jednoj siromašnoj porodici iz okoline Skoplja.

Ideja za put, priča Željko, rodila se još za vreme Vaskršnjeg posta, kada je na Veliki petak od svog sveštenika dobio blagoslov za svoju misao, pa je tada već i doneo odluku za put.

Motiv za hodočašće bila mu je sedmočlana porodica Marinković iz Gornjana kod Skoplja, za koju je na stranici Humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" video da živi u veoma teškim i nehumanim uslovima za život, pa je hteo da na neki način pomogne u prikupljanju sretstava za njihovu pomoć.

Mnoge je, kaže Željko, potresla priča ove porodice, među kojima je bio i on. Bez imalo razmišljanja, hodočašće je posvetio njima.

- Na put su me ispred crkve Sv. Đorđa u Užicu, ispratili moji najbliži i vernici, pa sam se odatle, sa verom u Boga, uputio put Ostroga, nadajući se putu bez većih prepreka i poteškoća, na kraju je tako i bilo - priča Željko.

O odluci za pešačenje, otkriva, najpre nije nikom govorio, pa je i sada jasno izričit da je to za javnost sasvim nebitno, već se više tiče njega lično i želje da porodica nastavi život u dosta boljim i uslovima dostojnijim 21. veku.

- Prvi utisci kada sam počeo da čitam priču o njima na društvenim mrežama, bili su mučni i teški, pa i sama pomisao da njih sedmoro živi u osam kvadrata, deluje nezamisivo. Čitava njihova situacija ostavila me je bez teksta, pa sam bio rešen da im pomognem koliko mogu - objašnjava sagovornik Telegrafa.

U sve što se uzdao tokom puta bila je vera u Boga i želja da pomogne Marinkovićima, pa je tako i stigao do cilja. Pešačiti, prvo kroz zlatiborska, pa zlatarska i polimska brda i doline, pa i dalje crnogorskim drumovima, na itekako vrelim letnjim danima, sa ekstremno visokim temperaturama, nije bilo, ni jednostavno, ni lako, ali je Željko hrabro gazio, i otkriva nam, tokom puta skvatio vrednost svakog drveta i hlada, kao izvora, i svake kapi vode.

Dnevno je pešačio oko 40 kilometara, pa je za sedam dana hoda stigao od Užica do krajnjeg cilja, do Ostroga. Osećaj kada je došao u manastir, kaže, bio je jedinstven, isto kao da se za dužeg puta vratio kući, bilo mu je srce puno. Tada je i saznao da je veći deo novca za pomoć porodici prikupljen, što ga je dodatno ispunilo pozetivnom energijom i prepolovilo mu umor od puta.

- Zahvalan sam Bogu, jer sam uspeo u svojoj misiji i kroz pomoć drugima stekao nova životna iskustva i doživljaje - zaključio je Jelisavčić.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf