ДИРЉИВА ПРИЧА ЖЕЉКА ИЗ УЖИЦА: Пешке стигао до манастира Острог како би помогао сиромашној породици

Док многи једва чекају лето да оду на годишњи одмор и направе паузу од посла, Жељко Јелисавчић (26) из Ужица, није један од њих. Он се за дане одмора упутио пешке пут Острога, да би ходочашћем помогао једној сиромашној породици из околине Скопља.

Идеја за пут, прича Жељко, родила се још за време Васкршњег поста, када је на Велики петак од свог свештеника добио благослов за своју мисао, па је тада већ и донео одлуку за пут.

Мотив за ходочашће била му је седмочлана породица Маринковић из Горњана код Скопља, за коју је на страници Хуманитарне организације "Срби за Србе" видео да живи у веома тешким и нехуманим условима за живот, па је хтео да на неки начин помогне у прикупљању сретстава за њихову помоћ.

Многе је, каже Жељко, потресла прича ове породице, међу којима је био и он. Без имало размишљања, ходочашће је посветио њима.

- На пут су ме испред цркве Св. Ђорђа у Ужицу, испратили моји најближи и верници, па сам се одатле, са вером у Бога, упутио пут Острога, надајући се путу без већих препрека и потешкоћа, на крају је тако и било - прича Жељко.

О одлуци за пешачење, открива, најпре није ником говорио, па је и сада јасно изричит да је то за јавност сасвим небитно, већ се више тиче њега лично и жеље да породица настави живот у доста бољим и условима достојнијим 21. веку.

- Први утисци када сам почео да читам причу о њима на друштвеним мрежама, били су мучни и тешки, па и сама помисао да њих седморо живи у осам квадрата, делује незамисиво. Читава њихова ситуација оставила ме је без текста, па сам био решен да им помогнем колико могу - објашњава саговорник Телеграфа.

У све што се уздао током пута била је вера у Бога и жеља да помогне Маринковићима, па је тако и стигао до циља. Пешачити, прво кроз златиборска, па златарска и полимска брда и долине, па и даље црногорским друмовима, на итекако врелим летњим данима, са екстремно високим температурама, није било, ни једноставно, ни лако, али је Жељко храбро газио, и открива нам, током пута скватио вредност сваког дрвета и хлада, као извора, и сваке капи воде.

Дневно је пешачио око 40 километара, па је за седам дана хода стигао од Ужица до крајњег циља, до Острога. Осећај када је дошао у манастир, каже, био је јединствен, исто као да се за дужег пута вратио кући, било му је срце пуно. Тада је и сазнао да је већи део новца за помоћ породици прикупљен, што га је додатно испунило позетивном енергијом и преполовило му умор од пута.

- Захвалан сам Богу, јер сам успео у својој мисији и кроз помоћ другима стекао нова животна искуства и доживљаје - закључио је Јелисавчић.

Извор: Србија Данас/Телеграф