DOBRA VEST ZA BUDUĆE VOZAČE: Vozačka jeftinija 20.000?
Auto-škole u Srbiji predlažu izmenu načina obuke za vozače i povoljnije cene. Umesto 65.000 dinara, "škola" za B kategoriju mogla bi da košta oko 45.000
Umesto dosadašnjih 65.000 dinara, koliko iznosi najniža cena obuke za sticanje vozačke dozvole za B kategoriju, budući vozači mogli bi da plaćaju znatno manje, a da pri tome dobiju kvalitetnije obrazovanje. Prve računice pokazuju da bi cena obuke bila niža za 15.000 do 20.000 dinara.
- Naš predlog je da se ukinu teorijska nastava i polaganje u auto-školama, a da se sticanje znanja iz ove oblasti preusmeri u redovno školstvo - kaže licencirani instruktor vožnje Ostoja Aleksić, koji će precizno razrađen predlog, u ime više auto-škola, inicijatora ove izmene, proslediti nadležnim institucijama Srbije.
Ideja je jednostavna i, čini se, lako ostvarljiva, s mnogo benefita za sve učesnike u saobraćaju, ali i za celu državu.
- U srednjim školama, u drugom razredu, trebalo bi uvesti obavezni predmet o saobaraćaju, gde bi deca učila mnogo više i mnogo bolje o svemu u vezi sa učešćem u saobraćaju. Kad završe razred, s navršenih 16 godina mogli bi da upišu obuku za vozača i tako steknu praktična znanja. Polagali bi samo vožnju - objašnjava Aleksić.
ISKLJUČITI MUP
Iz sistema obuke trebalo bi potpuno isključiti MUP, smatra Aleksić.
- Potrebno je da ceo sistem, od školovanja do dobijanja dozvole, još više kontroliše Agencija za bezbednost saobraćaja Srbije. Tako bi se tačno znalo šta je čija nadležnost, ali i odgovornost - kaže Aleksić.
Predlog podržava i generalni sekretar Zajednice auto-škola Srbije Petar Rašeta.
- Mi smo i ranije ukazivali na to da je obuka kakvu su nam sada nametnuli preskupa i nekvalitetna. Jasno je da vi tokom 40 časova, na jednom kursu, ne možete dovoljno da obučite mlade ljude - kaže Rašeta.
On pojašnjava da je sadašnji sistem preglomazan, preskup i neefikasan i da godinama upozorava nadležne na to.
- Gube se silno vreme i novac. Auto-škole sada moraju da opremaju učionice, uvode sistem kamera za nadzor, što je i zakonski sporno, a očekuje se da složen sistem saobraćaja kandidati savladaju na jednom običnom kursu. Kod nas se pri tome kupuju i doktorske diplome...
Rašeta kaže i da je neophodno da država, koja za saniranje šteta saobraćajnih udesa, isplatu štete i slično troši tri-pet odsto bruto društvenog dohotka, taj novac bolje utroši.
