ДОБРА ВЕСТ ЗА БУДУЋЕ ВОЗАЧЕ: Возачка јефтинија 20.000?
Ауто-школе у Србији предлажу измену начина обуке за возаче и повољније цене. Уместо 65.000 динара, "школа" за Б категорију могла би да кошта око 45.000
Уместо досадашњих 65.000 динара, колико износи најнижа цена обуке за стицање возачке дозволе за Б категорију, будући возачи могли би да плаћају знатно мање, а да при томе добију квалитетније образовање. Прве рачунице показују да би цена обуке била нижа за 15.000 до 20.000 динара.
- Наш предлог је да се укину теоријска настава и полагање у ауто-школама, а да се стицање знања из ове области преусмери у редовно школство - каже лиценцирани инструктор вожње Остоја Алексић, који ће прецизно разрађен предлог, у име више ауто-школа, иницијатора ове измене, проследити надлежним институцијама Србије.
Идеја је једноставна и, чини се, лако остварљива, с много бенефита за све учеснике у саобраћају, али и за целу државу.
- У средњим школама, у другом разреду, требало би увести обавезни предмет о саобараћају, где би деца учила много више и много боље о свему у вези са учешћем у саобраћају. Кад заврше разред, с навршених 16 година могли би да упишу обуку за возача и тако стекну практична знања. Полагали би само вожњу - објашњава Алексић.
ИСКЉУЧИТИ МУП
Из система обуке требало би потпуно искључити МУП, сматра Алексић.
- Потребно је да цео систем, од школовања до добијања дозволе, још више контролише Агенција за безбедност саобраћаја Србије. Тако би се тачно знало шта је чија надлежност, али и одговорност - каже Алексић.
Предлог подржава и генерални секретар Заједнице ауто-школа Србије Петар Рашета.
- Ми смо и раније указивали на то да је обука какву су нам сада наметнули прескупа и неквалитетна. Јасно је да ви током 40 часова, на једном курсу, не можете довољно да обучите младе људе - каже Рашета.
Он појашњава да је садашњи систем прегломазан, прескуп и неефикасан и да годинама упозорава надлежне на то.
- Губе се силно време и новац. Ауто-школе сада морају да опремају учионице, уводе систем камера за надзор, што је и законски спорно, а очекује се да сложен систем саобраћаја кандидати савладају на једном обичном курсу. Код нас се при томе купују и докторске дипломе...
Рашета каже и да је неопходно да држава, која за санирање штета саобраћајних удеса, исплату штете и слично троши три-пет одсто бруто друштвеног дохотка, тај новац боље утроши.