NIKAD IH NIJE BILO VIŠE! Krpelji NOSE TEŠKU BOLEST: Ako ga uočite imate 24 sata da IZBEGNETE ONO NAJGORE!

Zbog prisutnosti krpelja, ekipe JKP "Gradska čistoća" u ponedeljak su radile jednu od najopsežnijih akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama, od Košutnjaka, Pionirskog parka, preko Ade do Lipovačke šume, Zvezdarske, Avale...

Aktivnost krpelja zavisi od temperature i vlage, kao i dužine dana, a njihova brojnost iz godine u godinu varira u zavisnosti od klimatskih uslova. U našim krajevima aktivnost krpelja se javlja u dva perioda, u toku proleća i jeseni. Za vreme visokih letnjih, kao i niskih zimskih temperatura njihova aktivnost opada.

S obzirom na kišu i vlažno vreme, njihova sezona se produžila, a kako objašnjava načelnik Jedinice za molekularnu dijagnostiku u Centru za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje u Beogradu, dr Tijana Relić, specijalista mikrobiologije i parazitologije, u Beogradu je 30 odsto pozitivno na uzročnike Lajmske bolesti. To, međutim, kako navodi, ne znači da će svaki inficirani krpelj zaraziti i čoveka.

- Lajmska bolest je hronično multisistemsko oboljenje koje može da bude i vrlo ozbiljno, ali i lakše. Rezervoari bakterije su mišoliki glodari, ptice, a čovek u celom tom epiziotološkom lancu predstavlja slučajnog prolaznika koji može da zadobije ozbiljne posledice. Gde je uloga mikrobiologije u dijagnostici bolesti prenosivih krpeljima? U našem centru ona ima dva pravca. Jedan je direktna, a drugi je indirektna mikrobiološka dijagnostika. Direktna se radi baš u ovoj našoj jedinici za molekularnu dijagnostiku i odnosi se na dokazivanje uzročnika u krpelju, čime mi, u stvari, olakšavamo upravo tom našem kolegi - dermatologu, pedijatru ili lekaru specijalisti opšte medicine, da zna da li je taj krpelj zaražen ili nije - objašnjava dr Relić.

- To je ona druga faza. Ako smo molekularnom dijagnostikom dokazali da je zaražen krpelj, i ako je kliničar na osnovu svoje kliničke slike zaključio da postoje simptomi zaraze, onda se uzima uzorak krvi i dostavlja kod nas na serološku dijagnostiku, gde se utvrđuje prisustvo IgM, odnosno IgG antitela. Za pravilno tumačenje nalaza bitno je isto tako mesto mikrobiologa u tom lancu povezanosti za pravilno postavljanje dijagnoze. Potrebno je da znamo dinamiku pojavljivanja titra antitela. Antitela klase IgM pojavljuje se najčešće u periodu između dve do četiri nedelje, a onda dostižu svoj maksimum u šestoj nedelji i održavaju se kroz četiri do šest meseci. To je jako važno, ali imamo isto tako IgG antitela koja se pojavljuju nešto kasnije. I zbog toga je bitno da se uzima parni uzorak krvi, odnosno da se u periodu između četiri i šest nedelja ponovi ceo postupak, da bismo mogli da pratimo dinamiku krvi - objašnjava dr Relić.

Ističe da je za rezultat da li je krpelj zarazan ili ne, veoma bitno kako se on dostavlja u njihovu laboratoriju:

• Najidealnije je da pacijenti idu u zdravstvene ustanove i da im krpelja skida zdravstveni radnik.
• Mesto ujeda ne treba da se tretira nikakvim alkoholom, acetonom, deterdžentom.
• Krpelj se uzima čistom pincetom, što bliže glavi krpelja, i na taj način se povlači sa površine kože, bez uvrtanja jer u tom slučaju postoji mogućnost otkidanja delova tela krpelja.

- Taj uzorak se dostavlja u naše posudice koje se koriste za mikrobiološku dijagnostiku na vodom natopljenoj vati. Na taj način mogu da se dostave u roku od 24 sata. Ukoliko nisu u mogućnosti ili se nalaze dalje od nekih zdravstvenih centara, najbolje bi bilo da se onda taj uzorak stavi u frižider i u roku od 48 sati dostavi u laboratoriju. Znači, nama je najbitnije pravilno uzorkovanje i pravilan transport do laboratorije - kaže ona.

One uzorak krpelja ručno obrađuju za 10 do 15 minuta.

- Videli ste kako mi dalje ovde pristupamo detekciji. Kada dođe uzorak, naše saradnice pristupaju destrukciji samog tog krpelja prema proceduri, i vađenju genetskog materijala - dodaje dr Relić.

Da li će krpelj zaraziti čoveka, zavisi između ostalog od vremena koje provede na mestu uboda, ali i koja se forma ove krvopije zakačila na njega.

- Ukoliko se on skine u vremenu kraćem od 24 sata, postoji manja šansa da se razvije infekcija. Ukoliko duže boravi na koži, naravno da postoji veća šansa za pojavu prvih simptoma i znakova, a to je eritema migrans. To je, u stvari, crvenilo na površini kože koje, opet, ne mora da znači da je u pitanju primarna infekcija - objašnjava.

Prema njenim rečima, ujeda krpelja ne mora da se oseti. Jer, nekad krpelj kada se zakači za kožu, izbacuje iz sebe razne reaktivne hemijske supstance koje mogu delovati i anafilaktički, ali deluje i anestetički. Što znači da se taj ujed uopšte ne oseća.

Dr Relić navodi i da su u toku razvojnog ciklusa, krpelji najinfektivniji za čoveka kao lutke i u adultnom obliku.

- U toku razvojnog ciklusa krpelja, od jajeta, preko larve, preko lutke, do adultnog oblika, oni mogu da budu zaraženi. Međutim, za čoveka je infektiva lutka i adultni oblik. Lutka kada se zakači za površinu kože, a ona je mlađa forma odraslog krpelja, napije se krvi a da čovek ne oseća bilo kakvo peckanje, svrab, ništa... Otpadne, i čovek nema uopšte svest o tome da je imao nekada krpelja - kaže dr Relić.

Izvor: Srbija Danas/Blic/Ljubinka Račić Đokić