НИКАД ИХ НИЈЕ БИЛО ВИШЕ! Крпељи НОСЕ ТЕШКУ БОЛЕСТ: Ако га уочите имате 24 сата да ИЗБЕГНЕТЕ ОНО НАЈГОРЕ!

Због присутности крпеља, екипе ЈКП "Градска чистоћа" у понедељак су радиле једну од најопсежнијих акција сузбијања крпеља на јавним зеленим површинама, од Кошутњака, Пионирског парка, преко Аде до Липовачке шуме, Звездарске, Авале...

Активност крпеља зависи од температуре и влаге, као и дужине дана, а њихова бројност из године у годину варира у зависности од климатских услова. У нашим крајевима активност крпеља се јавља у два периода, у току пролећа и јесени. За време високих летњих, као и ниских зимских температура њихова активност опада.

С обзиром на кишу и влажно време, њихова сезона се продужила, а како објашњава начелник Јединице за молекуларну дијагностику у Центру за микробиологију Завода за јавно здравље у Београду, др Тијана Релић, специјалиста микробиологије и паразитологије, у Београду је 30 одсто позитивно на узрочнике Лајмске болести. То, међутим, како наводи, не значи да ће сваки инфицирани крпељ заразити и човека.

- Лајмска болест је хронично мултисистемско обољење које може да буде и врло озбиљно, али и лакше. Резервоари бактерије су мишолики глодари, птице, а човек у целом том епизиотолошком ланцу представља случајног пролазника који може да задобије озбиљне последице. Где је улога микробиологије у дијагностици болести преносивих крпељима? У нашем центру она има два правца. Један је директна, а други је индиректна микробиолошка дијагностика. Директна се ради баш у овој нашој јединици за молекуларну дијагностику и односи се на доказивање узрочника у крпељу, чиме ми, у ствари, олакшавамо управо том нашем колеги - дерматологу, педијатру или лекару специјалисти опште медицине, да зна да ли је тај крпељ заражен или није - објашњава др Релић.

- То је она друга фаза. Ако смо молекуларном дијагностиком доказали да је заражен крпељ, и ако је клиничар на основу своје клиничке слике закључио да постоје симптоми заразе, онда се узима узорак крви и доставља код нас на серолошку дијагностику, где се утврђује присуство ИгМ, односно IgG антитела. За правилно тумачење налаза битно је исто тако место микробиолога у том ланцу повезаности за правилно постављање дијагнозе. Потребно је да знамо динамику појављивања титра антитела. Антитела класе ИгМ појављује се најчешће у периоду између две до четири недеље, а онда достижу свој максимум у шестој недељи и одржавају се кроз четири до шест месеци. То је јако важно, али имамо исто тако IgG антитела која се појављују нешто касније. И због тога је битно да се узима парни узорак крви, односно да се у периоду између четири и шест недеља понови цео поступак, да бисмо могли да пратимо динамику крви - објашњава др Релић.

Истиче да је за резултат да ли је крпељ заразан или не, веома битно како се он доставља у њихову лабораторију:

• Најидеалније је да пацијенти иду у здравствене установе и да им крпеља скида здравствени радник.
• Место уједа не треба да се третира никаквим алкохолом, ацетоном, детерџентом.
• Крпељ се узима чистом пинцетом, што ближе глави крпеља, и на тај начин се повлачи са површине коже, без увртања јер у том случају постоји могућност откидања делова тела крпеља.

- Тај узорак се доставља у наше посудице које се користе за микробиолошку дијагностику на водом натопљеној вати. На тај начин могу да се доставе у року од 24 сата. Уколико нису у могућности или се налазе даље од неких здравствених центара, најбоље би било да се онда тај узорак стави у фрижидер и у року од 48 сати достави у лабораторију. Значи, нама је најбитније правилно узорковање и правилан транспорт до лабораторије - каже она.

Оне узорак крпеља ручно обрађују за 10 до 15 минута.

- Видели сте како ми даље овде приступамо детекцији. Када дође узорак, наше сараднице приступају деструкцији самог тог крпеља према процедури, и вађењу генетског материјала - додаје др Релић.

Да ли ће крпељ заразити човека, зависи између осталог од времена које проведе на месту убода, али и која се форма ове крвопије закачила на њега.

- Уколико се он скине у времену краћем од 24 сата, постоји мања шанса да се развије инфекција. Уколико дуже борави на кожи, наравно да постоји већа шанса за појаву првих симптома и знакова, а то је еритема мигранс. То је, у ствари, црвенило на површини коже које, опет, не мора да значи да је у питању примарна инфекција - објашњава.

Према њеним речима, уједа крпеља не мора да се осети. Јер, некад крпељ када се закачи за кожу, избацује из себе разне реактивне хемијске супстанце које могу деловати и анафилактички, али делује и анестетички. Што значи да се тај ујед уопште не осећа.

Др Релић наводи и да су у току развојног циклуса, крпељи најинфективнији за човека као лутке и у адултном облику.

- У току развојног циклуса крпеља, од јајета, преко ларве, преко лутке, до адултног облика, они могу да буду заражени. Међутим, за човека је инфектива лутка и адултни облик. Лутка када се закачи за површину коже, а она је млађа форма одраслог крпеља, напије се крви а да човек не осећа било какво пецкање, свраб, ништа... Отпадне, и човек нема уопште свест о томе да је имао некада крпеља - каже др Релић.

Извор: Србија Данас/Блиц/Љубинка Рачић Ђокић