DOKTOR RADOVANOVIĆ OTKRIVA: Korona ostavlja posledice, a najviše na OVIM ORGANIMA
Korona virus najviše ugrožava pluća, srčani mišić, centralni nervni sistem i bubrege navodi doktor Dragan Radovanović, hirurg i anesteziolog sa Klinike za hirurgiju KBC "Dragiša Mišović".
Dragan Radovanović je gostujući u Jutarnjem programu "RTS-a" naveo da posledice zavise od težine kliničke slike pacijenata.
DA LI JE PRIČA O KAZNI OD 1200 DINARA ISTINA? Maloletnici iz Leskovca kod sudije zbog mučenja mačke
VAŽAN POMAK! AMBASADA ITALIJE SAOPŠTILA: Uvedene olakšice za ulazak iz Srbije!
- Zaključeno je da u teškim formama negde od 30 do 40 odsto pacijenata ima posledice na srčanom mišiću, odnosno razvija se neka forma miokarditisa - zapaljenja srčanog mišića. Takođe, promene na plućima, naročito kod teških formi, kasnije mogu da budu ozbiljne, kao što su fibroza pluća - objašnjava Radovanović.
Moguće posledice - zaboravnost, promene raspoloženja...
Dodaje da korona virus, u nekim slučajevima, može da ostavi posledice i na centralni nervni sistem.
- Ljudi primećuju neke posledice funkcionisanja centralnog nervnog sistema u smislu zaboravnosti, nemogućnosti koncentracije, promene raspoloženja, nekih polineuropatskih bolova koji su posledice virusnog dejstva - navodi on.
Postinfektivni sindrom duže traje
Dodaje da postinfektivni sindrom kod korona virusa traje duže vremena.
- Neki pacijenti posle preležane korone navode da i dalje osećaju umor, malaksalost, da se nisu vratili u formu u kojoj su bili pre početka bolesti. To je postinfektivni sindrom koji očigledno kod korone traje duže vremena, odnosno kod određenih ljudi može da traje jako - navodi Radovanović.
"Različiti ljudi zahtevaju različiti period oporavka"
Dodaje da pacijenti koji su prelažali korona virus i imali srednju i tešku kliničku sliku treba da obave kontrolne preglede.
- U smislu pregleda pluća skenerom ili onih delova tela koji pokazuju simptomatologiju. Naravno, treba i da budu strpljivi jer je za oporavak potrebno vreme. Različiti ljudi zahtevaju različiti period oporavka i zato ne treba ništa ne treba raditi na silu - ne treba počinjati sa fizičkim aktivnostima pre vremena dok čovek ne oseti da je sposoban i dok ne obavi određene preglede - objašnjava.
Naglašava da je dodatan oprez potreban kod pacijenata koji su imali srednje tešku i tešku kliničku sliku.
