DR PALIBRK OTKRIVA KOJI JE NAJBITNIJI TRENUTAK LEČENJA: Kada stanje krene na bolje postaje NAJOPASNIJE
Najteže je kad se čini da se bolesnikovo stanje poboljšava i pokrećete skidanje s respiratora, a on odjednom bude lošije i ubrzo umire
Klinička slika pacijenata obolelih od kovida 19 slična je kao u martu, s tim što sada ima puno mladih osoba, što nije bio slučaj u početku pandemije. Brzo pogoršanje nije karakteristika samo ovog talasa.
"Traže se jaki momci za rad u skafanderima, dnevnica 30 evra" Neobičan oglas za posao osvanuo na društvenim mrežama
Urolog postao ekspert za koronu preko noći! Dr Milošević - od "viceva" o muškom ponosu, do kritičara Kriznog štaba
SRBIJI SPUŠTENA NOVA RAMPA! JOŠ JEDNA ZEMLJA STALA U RED SA ZABRANOM: Ovaj put sa atraktivne turističke lokacije
Dešavalo se da sa obolelim razgovarate u jednom trenutku, a za dva sata već razmišljate da li ga intubirati ili ne. Napominjem da sada imamo i druge opcije umesto intubacije - različite vidove neinvazivne ventilacije. Tada bolesnik koristi posebnu masku, šlem ili nosnice i kroz njih mu se distribuira kiseonik u visokom procentu, pritisku, s velikim protokom. Tako se bolesniku pomaže da premosti krizu hipoksije na putu do ozdravljenja. Međutim, u nekim situacijama nije moguće dobiti dobar rezultat na ovaj način i onda se bolesnik intubira, sedira i priključi na aparat za mehaničku ventilaciju - kaže dr Ivan Palibrk iz Centra za anesteziologiju i reanimatologiju, načelnik Odeljenja anestezije i reanimacije Klinike za digestivnu hirurgu KCS, jedan od lekara koji je organizovao rad anesteziologa u svim kovid centrima.
Da li zaista ima sve više mladih kojima je potreban respirator i zbog čega je tako?
- Uopšte ima više mladih osoba. Čini se da se srednja vrednost starosti obolelih pomerila za nekih četiri-pet godina ka mlađoj populaciji. Procentualno ne mogu reći da veći broj mladih zahteva mehaničku ventilaciju. Veći je broj obolelih i uvek jedan procenat zahteva i mehaničku ventilaciju. Zašto su mladi zastupljeniji? Mislim da je razlog to što se mladi kreću, aktivni su, imali su mature, apsolventske večeri, bave se sportom... Najveći broj ima blagu kliničku sliku.
Šta je vama kao lekaru, ali i kao čoveku, palo najteže od početka epidemije?
- Najteže je to što se ulaže ogroman rad, napor, žrtva, a vama umre pacijent. Jeste ovo teška bolest, ali nikoga ne predajemo bez teške borbe. Uslove, to jest oružje za ovu borbu imamo. Najteže je kad vam se čini da je bolesnikovo stanje počelo da se poboljšava i pokrećete proceduru za odvajanje, a on odjednom bude lošije i ubrzo umire. Ova bolest vam ne dozvoljava da se opustite i nadate dobrom ni minut.
Koliko obično pacijenti s koronom provode na respiratoru?
- Teško je to reći, obično oko 14 dana. Mada, ima slučajeva da je bolesnik bio svega dva dana na aparatu za mehaničku ventilaciju i potom uspešno odvojen. Verovatno je razlog za intubaciju bio neki drugi poremećaj (srce), koji je premošćen mehaničkom ventilacijom, a bolesnik je bio pozitivan na virus i bez simptoma.
Da li je nužno da nakon respiratora pacijentima pluća ostanu oštećena?
- Osnovna, kritična bolest dovodi do oštećenja pluća, ako se respirator pravilno koristi, tada nema posledica. U slučaju korone dešava se da je funkcija pluća očuvana, da bolesnik nije na mehaničkoj ventilaciji, a radiografski snimak pokazuje i dalje prisutna zasenčenja.
Svi govore već mesecima o respiratorima, a većina nije svesna da bez anesteziologa koji "zna šta radi" bi ta mašina bila potpuno beskorisna ili bi čak nanela više štete nego koristi?
- Kao i sve mašine, aparat za mehaničku ventilaciju - respirator je potpuno beskoristan ako nema osobe koja će rukovati njim. Nepravilna upotreba vodi ka povređivanju bolesnika, lošoj ventilaciji, oštečenju pluća. Pravilna upotreba vodi ka tome da bolesnikova pluća dobiju šansu da se oporave od bolesti i posle izvesnog vremena preuzmu svoju funkciju. Neki put je taj period kraći, a drugi put duži. Prema tome anesteziolog je taj koji po prirodi svog posla najbolje poznaje ovaj aparat.
Lekari iz drugih kovid bolnica ističu pomoć koji su dobili od kolega anesteziologa iz KCS koji su organizovali i koordinisali rad. Koliko je bilo teško organizovati taj rad?
Teško je organizovati i koordinisati rad u drugoj ustanovi. U početku ima nedostaka opreme, ljudi, drugih koncepcija rada, različitih mišljenja,.... Sve to se za nekoliko dana "složi". Mladi vole da uče i ovo shvataju kao priliku da nauče nešto novo.Tada nema problema. Velika je prepreka i strah kod svih, da se ne zarazite i zarazite svoje kod kuće. Vremenom sa većim brojem ulazaka kod najteže obolelih i to se prevazilazi.
Skafanderi
Odzvanja u ušima, vizir magli...
Za tri moja kratka poslovna silaska u crvenu zonu različitih bolnica u zaštitnom odelu, posle tačno dva minuta prestajala sam da dišem, čujem i mislim. Koliko je, zapravo, teško raditi u zaštitnoj opremi? - Da, tako je u početku. Svaki sledeći ulazak se malo lakše podnosi, ali nikad se ne naviknete i ne možete reći da je lako. Odzvanja vam u ušima, vizir magli i to vas nervira, da li maska naleže, sada je vrućina i znojite se... Zato se trudimo da našim lekarima to olakšamo koliko je moguće kraćim smenama, češćim pauzama, odmorima...
Važna karika
Većina građana ni ne zna koliko je uloga anesteziologa u svakoj operaciji zapravo, a kamoli u situacijama kakva je sada sa koronom i gde je mnogim ljudima potreban respiratror. Približite im malo vaš rad. Specijalizacija anesteziologije traje četiri godine, ali svaki specijalista mnogo pre zvaničnog započinjanja obuke bude više godina obučavan za ovaj poziv radom u hirurškim ustanovama. Tako da tokom tog niza godina on postaje ne samo obučen za rad u operacionoj sali već i za rad sa najteže obolelim bolenicima (to je rad u jedinici intenzivnog lečenja), za reanimaciju i za terapiju bola. Sve to je veoma kompleksno. Vratio bih se na rad u operacionoj sali gde je anesteziolog lekar koji u jednom trenutku oduzima svest bolesniku i preuzima brigu o njegovom disanju, stanju svesti, bolu i funkcijama važnim za život. Tokom izvođenja opšte anestezije, anesteziolog rukuje i koristi aparat za anesteziju koji je veoma složena mašina. U principu to je aparat za mehaničku ventilaciju koji ima još dodatnu mogućnost korišćenja inhalacionih anestetika. Prema tome, osnovni rad anesteziologa je vezan za mehaničku ventilaciju. Međutim, da bi se to sve bezbedno izvelo pored znanja i veštine lekara tokom operacije potrebno je bolesnike pripremiti za hiruršku intervenciju. Danas veliki broj bolesnika ima, pored osnovne bolesti, zbog koje se smešta u bolnicu i niz pratećih bolesti uz korišćenje specifičnih lekova. Takve bolesnike je potrebno pripremiti za hiruršku intervenciju. Sve to je posao anesteziologa uz brigu o bolesniku u jedinici intenzivnog lečenja. Ovo je samo kratka priče o radu anesteziologa i ona je vrlo često neprepoznata jer bolesnici u hiruršku ustanovu dolaze da se operišu, a ne da dobiju anesteziju, kako kažu neke naše kolege hirurzi. Ne treba zaboraviti da je hirurgija napredovala zahvaljujući napretku anestezije, monitoringa, lekova, obuke...
PRESAĐIVANJE ORGANA POKOJNIKA NIJE ZAKONITO? Ustavni sud Srbije ispituje sedam stavova 23. člana
UPALA PLUĆA SVE KOMPLIKOVANIJA: Dr Gajović upozorava građane Srbije, broj pregleda otvara TEŠKO pitanje
NEMA KO NE ZAPLAČE KAD PROĐE PORED ALEKSANDRINE KUĆE: Zakazali svadbu, radovali se deci, a sad ih muž sahranjuje!
Da li će biti EKSTREMNIH VRUĆINA ovog leta? Pogledajte šta predviđaju meteorolozi
