ДР ПАЛИБРК ОТКРИВА КОЈИ ЈЕ НАЈБИТНИЈИ ТРЕНУТАК ЛЕЧЕЊА: Када стање крене на боље постаје НАЈОПАСНИЈЕ
Најтеже је кад се чини да се болесниково стање побољшава и покрећете скидање с респиратора, а он одједном буде лошије и убрзо умире
Клиничка слика пацијената оболелих од ковида 19 слична је као у марту, с тим што сада има пуно младих особа, што није био случај у почетку пандемије. Брзо погоршање није карактеристика само овог таласа.
"Траже се јаки момци за рад у скафандерима, дневница 30 евра" Необичан оглас за посао освануо на друштвеним мрежама
Уролог постао експерт за корону преко ноћи! Др Милошевић - од "вицева" о мушком поносу, до критичара Кризног штаба
СРБИЈИ СПУШТЕНА НОВА РАМПА! ЈОШ ЈЕДНА ЗЕМЉА СТАЛА У РЕД СА ЗАБРАНОМ: Овај пут са атрактивне туристичке локације
Дешавало се да са оболелим разговарате у једном тренутку, а за два сата већ размишљате да ли га интубирати или не. Напомињем да сада имамо и друге опције уместо интубације - различите видове неинвазивне вентилације. Тада болесник користи посебну маску, шлем или носнице и кроз њих му се дистрибуира кисеоник у високом проценту, притиску, с великим протоком. Тако се болеснику помаже да премости кризу хипоксије на путу до оздрављења. Међутим, у неким ситуацијама није могуће добити добар резултат на овај начин и онда се болесник интубира, седира и прикључи на апарат за механичку вентилацију - каже др Иван Палибрк из Центра за анестезиологију и реаниматологију, начелник Одељења анестезије и реанимације Клинике за дигестивну хирургу КЦС, један од лекара који је организовао рад анестезиолога у свим ковид центрима.
Да ли заиста има све више младих којима је потребан респиратор и због чега је тако?
- Уопште има више младих особа. Чини се да се средња вредност старости оболелих померила за неких четири-пет година ка млађој популацији. Процентуално не могу рећи да већи број младих захтева механичку вентилацију. Већи је број оболелих и увек један проценат захтева и механичку вентилацију. Зашто су млади заступљенији? Мислим да је разлог то што се млади крећу, активни су, имали су матуре, апсолвентске вечери, баве се спортом... Највећи број има благу клиничку слику.
Шта је вама као лекару, али и као човеку, пало најтеже од почетка епидемије?
- Најтеже је то што се улаже огроман рад, напор, жртва, а вама умре пацијент. Јесте ово тешка болест, али никога не предајемо без тешке борбе. Услове, то јест оружје за ову борбу имамо. Најтеже је кад вам се чини да је болесниково стање почело да се побољшава и покрећете процедуру за одвајање, а он одједном буде лошије и убрзо умире. Ова болест вам не дозвољава да се опустите и надате добром ни минут.
Колико обично пацијенти с короном проводе на респиратору?
- Тешко је то рећи, обично око 14 дана. Мада, има случајева да је болесник био свега два дана на апарату за механичку вентилацију и потом успешно одвојен. Вероватно је разлог за интубацију био неки други поремећај (срце), који је премошћен механичком вентилацијом, а болесник је био позитиван на вирус и без симптома.
Да ли је нужно да након респиратора пацијентима плућа остану оштећена?
- Основна, критична болест доводи до оштећења плућа, ако се респиратор правилно користи, тада нема последица. У случају короне дешава се да је функција плућа очувана, да болесник није на механичкој вентилацији, а радиографски снимак показује и даље присутна засенчења.
Сви говоре већ месецима о респираторима, а већина није свесна да без анестезиолога који "зна шта ради" би та машина била потпуно бескорисна или би чак нанела више штете него користи?
- Као и све машине, апарат за механичку вентилацију - респиратор је потпуно бескористан ако нема особе која ће руковати њим. Неправилна употреба води ка повређивању болесника, лошој вентилацији, оштечењу плућа. Правилна употреба води ка томе да болесникова плућа добију шансу да се опораве од болести и после извесног времена преузму своју функцију. Неки пут је тај период краћи, а други пут дужи. Према томе анестезиолог је тај који по природи свог посла најбоље познаје овај апарат.
Лекари из других ковид болница истичу помоћ који су добили од колега анестезиолога из КЦС који су организовали и координисали рад. Колико је било тешко организовати тај рад?
Тешко је организовати и координисати рад у другој установи. У почетку има недостака опреме, људи, других концепција рада, различитих мишљења,.... Све то се за неколико дана "сложи". Млади воле да уче и ово схватају као прилику да науче нешто ново.Тада нема проблема. Велика је препрека и страх код свих, да се не заразите и заразите своје код куће. Временом са већим бројем улазака код најтеже оболелих и то се превазилази.
Скафандери
Одзвања у ушима, визир магли...
За три моја кратка пословна силаска у црвену зону различитих болница у заштитном оделу, после тачно два минута престајала сам да дишем, чујем и мислим. Колико је, заправо, тешко радити у заштитној опреми? - Да, тако је у почетку. Сваки следећи улазак се мало лакше подноси, али никад се не навикнете и не можете рећи да је лако. Одзвања вам у ушима, визир магли и то вас нервира, да ли маска належе, сада је врућина и знојите се... Зато се трудимо да нашим лекарима то олакшамо колико је могуће краћим сменама, чешћим паузама, одморима...
Важна карика
Већина грађана ни не зна колико је улога анестезиолога у свакој операцији заправо, а камоли у ситуацијама каква је сада са короном и где је многим људима потребан респиратрор. Приближите им мало ваш рад. Специјализација анестезиологије траје четири године, али сваки специјалиста много пре званичног започињања обуке буде више година обучаван за овај позив радом у хируршким установама. Тако да током тог низа година он постаје не само обучен за рад у операционој сали већ и за рад са најтеже оболелим боленицима (то је рад у јединици интензивног лечења), за реанимацију и за терапију бола. Све то је веома комплексно. Вратио бих се на рад у операционој сали где је анестезиолог лекар који у једном тренутку одузима свест болеснику и преузима бригу о његовом дисању, стању свести, болу и функцијама важним за живот. Током извођења опште анестезије, анестезиолог рукује и користи апарат за анестезију који је веома сложена машина. У принципу то је апарат за механичку вентилацију који има још додатну могућност коришћења инхалационих анестетика. Према томе, основни рад анестезиолога је везан за механичку вентилацију. Међутим, да би се то све безбедно извело поред знања и вештине лекара током операције потребно је болеснике припремити за хируршку интервенцију. Данас велики број болесника има, поред основне болести, због које се смешта у болницу и низ пратећих болести уз коришћење специфичних лекова. Такве болеснике је потребно припремити за хируршку интервенцију. Све то је посао анестезиолога уз бригу о болеснику у јединици интензивног лечења. Ово је само кратка приче о раду анестезиолога и она је врло често непрепозната јер болесници у хируршку установу долазе да се оперишу, а не да добију анестезију, како кажу неке наше колеге хирурзи. Не треба заборавити да је хирургија напредовала захваљујући напретку анестезије, мониторинга, лекова, обуке...