SRPSKI VETERINAR RASKRINKAO KORONU: Dr Milenko otkriva kako da izbegnemo zarazu i koja su mesta najopasnija
Dr Milanko Šekler prvi je pročitao opaki virus, a rezultati su upisani u svetsku bazu podataka
U Srbiji niko dosad nije objasnio građanima šta sve treba da znaju o koronavirusu i kako da se, u skladu s tim, ponašaju. Do danas.
Oprez! Ovoga se plaši svaka žena! Ne ignorišite simptome uporne Ešerihije
KORONA PRESEK PO GRADOVIMA SRBIJE: U Beogradu brojke zabrinjavajuće, poznata i druga žarišta
NAJNOVIJI PODACI: Još 7.804 obolelih, preminulo 54 lica: Brnabić jasno saopštila šta nas čeka narednih dana
Upravo to je uradio srpski naučnik svetskog glasa dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, koji je prvi, sa svojim stručnim timom u Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo, "pročitao" genom koronavirusa u Srbiji, što je upisano u svetsku bazu podataka.
U Srbiji niko dosad nije objasnio građanima da li maske zaista štite ljude od infekcije, šta se dešava dok ste u apoteci, prodavnici ili stanu, koliko virusa padne oko zaražene osobe koja kašlje i kija, i kako da se, u skladu s tim, svi mi ponašamo. Do danas, objavio je 24 sedam.
Dr Milanko Šekler navodi da prvo mora da iznese konkretne brojke i pojasni neke epidemiološki značajne faktore, koji imaju direktnu vezu sa onom, već pomenutom i objašnjenom "infektivnom dozom" virusa, odnosno količinom koronavirusa koja je potrebna da se unese u organizam, kako bi neka osoba bila inficirana.
- Osoba koja je inficirana koronavirusom, bez obzira na to da li ima simptome ili ne, samo disanjem izbaci najmanje 20 do 50 virusnih čestica u jednom minutu. Ista osoba, dok normalno razgovara, izbaci najmanje 200 virusnih čestica u minuti. No, ta brojka može ići ponekad i do skoro 1.000 virusa u minuti, kad ona ubrzano diše - otkriva taj naš naučnik.
Sa druge strane, kako dr Šekler dodaje, inficirana osoba koja ima simptome i kašlje, u samo jednom nakašljavanju, izbaci i preko 100.000 virusnih čestica.
- Značajno je znati i to da se prilikom kašlja izbaci oko 3.000 mikrokapljica razne veličine, putem pljuvačke ili sluzi iz disajnih organa, a koje se kreću brzinom od 100 kilometra na čas. Najveći broj tih iskašljanih mikrokapljica, u kojima se nalazi koronavirus u ogromnim količinama, odnosno na hiljade u jednoj kapljici, su veoma krupne, samim tim i teške. One, u preko 90 odsto slučajeva, padaju vrlo blizu osobe koja kašlje. Tačnije, oko 80 centimetra do metra u prečniku. Dok, samo 10 odsto izbačenih mikrokapljica, i to samo onih najsitnijih, mogu da dosegnu tri do četiri metra od osobe koja ih je izbacila – kaže dr Šekler i dodaje da "srećom, baš te najsitnije kapljice, po pravilu, poseduju koronavirus u sebi u samo u oko 1,5 odsto slučajeva"
.
-Znači, ako je neko izbacio 3.000 kapljica prilikom kašljanja, a 90 odsto palo pored njega, to je 2.700 kapljica. One nas ne ugrožavaju, osim ako nismo tik pored te osobe ili nam ona kašlje direktno u lice. Ostaje onih 10 odsto ili 300 najsitnijih kapljica, koje su izbačene i na nekoliko metara od bolesnika. Od tih 300, samo 1,5 odsto imaju u sebi koronavirus, a to je svega četiri do pet kapljica. Sa druge strane, moramo da znamo da svaka od tih kapljica pojedinačno može imati nekoliko desetina ili stotina, a ponekad i do nekoliko hiljada virusnih čestica u sebi – plastično objašnjava taj naučnik dodajući da, ako već znamo da je infektivna doza 500 virusa, to onda znači da je, možda, dovoljna samo jedna kapljica da nam padne na nos, usne ili da je udahnemo da bismo se inficirali.
Šta kad neko kija?
Prema njegovim rečima, kada kine inficirana osoba, koja ima simptome bolesti, izbaci i do nekoliko miliona koronavirusa.
- Kijanjem se izbace mikrokapljice brzinom od čak 300 kilometra na čas, a u proseku 30.000 mikrokapljica. One su uglavnom veoma sitne i zato mogu dopreti na daljinu od sedam metara, kao i lebdeti u vazduhu i do sat vremena. Ukupna količina virusnih čestica u svim tim kapljicama može iznositi i do neverovatnih 200 miliona virusnih čestica – ističe naš sagovornik.
Sada, kada znamo, navodi on, kako i koliko osobe izlučuju koronavirusa, ovo su važni faktori koji utiču na verovatnoću ili mogućnost da se inficiramo:
- To su ukupna količina vazduha u zatvorenoj prostoriji, njena ventilacija, odnosno koliko puta se izvrši izmena celog vazduha tokom jednog časa, ali i vreme koje provedemo u toj prostoriji – kaže on napominjući da će se bazirati na objekte gde se ljudi, u ovom času, naviše kreću – prodavnice, apoteke, pekare…
Apoteke, prodavnice, pekare
-Baziraćemo se na prodavnice, butike, pekare, apoteke, stanove, kuće, kancelarije površine od 50 kvadrata i visine plafona oko tri metra. Tu je ukupna zapremina vazduha 150 kubnih metara. Pretpostavimo, što je u našim uslovima često, da ne postoji ventilacija i da su vrata zbog hladnoće zatvorena. Ako je tu ušla inficirana osoba, bez simptoma bolesti, i zadržala se ukupno pet minuta, od kojih je tri pričala, to znači da je ostavila 800 virusnih čestica ili četiri čestice virusa po kubnom metru vazduha – ističe on i nastavlja:
- Ako čovek u proseku udahne 10 litara vazduha za minut, za pet će udahnuti ukupno 50 litara vazduha. Ako smo izračunali da je inficirana osoba ostavila svega četiri virusa po kubnom metru, onda će ukupna količina koronavirusa koji će posetilac udahnuti iznositi 0,2. Jasno je da se virusna čestica ne može deliti, baš kao i jaje, i da je verovatnoća da se udahne jedan virus veoma mala – obrazlaže on i daje drugi primer, kada u tu prostoriju uđe neko ko ima simprome – kija i kašlje.
