Cvetkovići imaju samo jedni druge, a sada smo im potrebni i mi: Srbijo, vreme je da se još jednom ujedinimo i pomognemo ovoj porodici da normalno živi (FOTO)
Hajde da svi zajedno kroz pomoć bilo koje vrste pokažemo ovoj porodici da nisu sami, da mislimo na njih i da ćemo im pomoći i obezbediti sredstva za normalan život!
Vest da je mladić N.C. (22) iz naselja Brzi Brod kod Niša, sin ratnog vojnog invalida, pokušao da se ubije zbog nemaštine, dugova i siromaštva potresla je Srbiju, digla je na noge i još jednom pokazala koliko Srbi mogu biti ujedinjeni, složni i hrabri kada je u pitanju jedan ljudski život... Uslovi u kojima ovaj mladić živi sa baka Dušankom koja i sama boluje od Parkinsonove bolesti, te sa trojicom maloletne braće i dve sestre u oronuloj kući govore o težini jednog mladog života koji je tek počeo, navela je ekipu redakcije SrbijeDanas.com da se organizuje u okviru firme i prikupi što više novca može kako bi doprineli i pomogli ovoj porodici.
PORODICA PREMINULOG RATNOG VOJNOG INVALIDA IZ NIŠA OSTAJE NA OKUPU: Hraniteljske porodice nisu opcija
"ZNALA SAM DA ĆE DA SKOČI, ZNALA SAM DA MU JE TEŠKO" Detalji pokušaja samoubistva mladića iz Niša koji sam brine o petoro braće i sestara
SMRT OCA I SIROMAŠTVO GA ODVELI U OČAJ: Mladić (22) iz Niša, sin vojnog invalida pokušao samoubistvo - nije mogao da idržava braću i sestre
Naime, redakcija SrbijaDanas.com uspela je da sakupi novac u iznosu od 240.000 dinara koje smo lično odneli porodici Cvetković, a koja nas je srdačno, raširenih ruku, uz osmeh i zahvalnost dočekala.
U daljem razgovoru sa njima, videli smo da pored novca, ova porodica ima veliki problem i sa neizmirenim računima za vodu i struju. Tim povodom, redakcija portal SrbijaDanas.com preuzela je na sebe, pored novca koji smo im odneli, i izmirenje celokupnog zaduženja računa za vodu u iznosu od 42,717.00 dinara.
Ovim putem pozivamo sve kolege iz medija, ali i sve ljude velikog srca koji mogu da pomognu, u bilo kojoj meri, da se priključe akciji tako što će uplatiti novac na tekući račun baka Dušanke Cvetković: 200-35695729-59.
Cela ova potresna priča, kako nam objašnjava baka Dušanka, počinje u noći kada smo praznovali Bogojavljenje. Tog kog kobnog dana, N.C. imao je razgovor sa zaposlenima u Centru za socijalni rad u Nišu gde mu je rečeno da će mu braća i sestre biti oduzeti i smešteni u hraniteljske porodice zbog loših životnih uslova u kojima sada žive. Bez struje, uz velika dugovanja za račun za vodu, bez televizora, bez ijedne pristojne i za život funkcionalne sobe u kući, bez bojlera, veš mašine, drva za ogrev, prozora i vrata na porodičnoj kući ova porodica se dosad grčevito borila da opstane i ostane porodica, ali ovo je bila kap koja je prelila čašu njihove nesreće.
Poučen rečima svoga oca, bivšeg ratnog invalida koji je preminuo u oktobru prošle godne, da braću i sestre uvek drži na okupu ma šta god da im život donese, N.C je na sve načine pokušavao da sačuva porodicu. Ali pritsak je bio preveliki. Strah da će mu odvesti braću i sestre i da tu on ništa neće moći da uradi nagnali su ga da pokuša da oduzme sebi život. Međutim, sam Bog ga je spasio. Skočio je sa desetak metara visine i prošao sa ogrebotinama i posekotinama, ali živ! Sa još jednom šansom za novi život, novu brobu, sa još jednom prilikom da bude tu uz svoju braću i seste.
Zoran Jović, direktor niškog Centra za socijalni rad saopštio je da je deci postavljen privremeni staratelj po službenoj dužnosti i da se deca neće razdvajati, odnosno da za sada neće biti smeštena po hraniteljskim porodicama.
Kako i sama baka Dušanka kaže, ona neće dozvoliti da joj se dom rasturi, a deca razdvoje, dokle god diše i postoji.
- Ja prva neću dati na svoju decu. Ja sam stara i bolesna žena, jedva glavu dižem, ali za moju decu ću padati i ustajati dokle god sam živa. Ja sam prva imala loše detinjstvo. Maltretirali su me, tukli, radila sam sve i svašta... Udala sam se sa 17 godina da pobegnem od bede i neću dozvoliti da moji unuci tako prolaze. Moj unuk znao je za moju životnu priču, zato se i plašio cele ove situacije i tragedije da će mu oduzeti braću i sestre, zato je i probao da se ubije - priča baba Dušanka kroz suze i nastavlja:
- Sam Bog ga je spasio... I njegov otac sa onoga sveta. Da mi je još i on otišao, ne bih to preživela! Ja sam sahranila i muža, i sina, i ćerku... Ali kada mi se sad ovo desilo, srce je htelo da mi pukne od tuge. Moj najstariji unuk da se ubije - govori nam baka Dušanka dok se ponovo trese od straha i bola koji u sebi nosi.
Kako dalje nastavlja, dodaje da je njen najstariji unuk mnogo vezan za svoju braću i sestre. Da sve što je radio, radio je samo da njima obezbedi svakom svoju koru hleba, od danas, za sutra.
- Mnogo je lep, ja sam mu svako malo pričala kako jedva čekam da se oženi, da mi dovede neku finu snajku koja će da brine o njemu, ali i svima nama... A on mi je uvek kroz negodovanje odgovarao i govorio kako ne želi uopšte da čuje za to i priča o tome dok ne obezbedi svoju braću i seste... Eto, toliko je bio vezan za njih - priča nam baka Dušanka dok vidno "guta" tugu i bol, a trudi se da ostane jaka zbog svog najmlađeg unuka koji je u tom momentu sedeo pored nje, grlio je za ruku, kad-kad pomazio po kosi i nežno joj se osmehivao.
Kako ističe, najteže od svega joj pada to što je njen sin dao život i zdravlje za ovu zemlju, a njegova deca sada u istoj toj zemlji žive u jadi i bedi.
- Moj sin Bojan bio je redovan vojnik. Borio se u ratu za našu zemlju. Dok je bio na položaju prošlo je godinu dana kako ga nisam ni videla ni čula. Kada je došao kući na kratko, ja sam ga molila i kumila da se ne vraća, a on mi je samo rekao da ne može da ostavlja pušku zbog svoje zemlje i drugara. Nije hteo da sedi kući, a da oni ginu sami. Eto... Kada se vratio kući, bio je teško bolestan. Leva strana tela mu je bila oduzeta, izgubio je oko u ratu i nije bio sposoban da brine sam o sebi. Ja sam ga kupala u koritu jer kupatilo nismo imali, presvlačila ga i hranila... Poslednje dane svog života proveo je bolestan. Išao je na dijalizu, mučio se, lečio... Ali nije uspeo - priča tužna baka i dodaje da je Bojan tužio državu zbog oduzimanja statusa ratnog vojnika invalida, koji je tada pretvoren u status mirnodopskog vojnika, i dobio presudu u svoju korist, ali mu taj novac nikada nije bio isplaćen.
Kako kaže baka Dušanka, porodica živi od njene penzije koja iznosi 15.000 dinara i dodatka za tuđu negu u iznosu od 20.000 dinara što nije ni malo dovoljno za jedan normalan život sedmoročlane porodice.
- Imamo po nešto najosnovnije za sada, više nego što smo do sada imali i zahvalna sam svima na pomoći. Od drugova moga unuka nisam htela da uzmem ništa, ni dinar. Oni su mladi, moraju da imaju za sebe, njima hvala što su tu uz nas i mg unuka, a ima drugih dobrih ljudi koji će nam dati. Kuća treba da se sredi, i računi koji su nam najveći problem. Hladno je u kući, nemamo pristojne prozore i vrata. Imamo jednu sobu u kojoj imamo peć i tu boravimo svi. Nas sedmoro živimo od 35.000 dinara a za struju dugujemo 1.300.000 dinara, to nam je najveća muka. Deca ne primaju dečji dodatak, kad je ovaj najstariji bio mali, dve godine su mu davali taj novac i nikad ništa više. Ni blizanci, dečak i devojčica nisu dobili ni dinar. Čuvala sam ih, hranila i oblačila od stvari koje nam komšije daju - priča nam baka.
Baka Dušanka nam svedoči da su komšije i drugovi njenog unuka sa njima u kući od jutra do mraka. Kaže, zahvalna im je i ističe da joj je lakše kad su oni tu i da je srećna što toliko ljudi voli i brine se o njenom unuku, njegovoj braći i sestrama. Oči bake Dušenke plene i ispraća nas rečima: - Hoću da zapamtim kako izgledete, pa kad mi sutra budete došli ponovo, da vam otvorim vrata i primim vas u svoju kuću, ovde ste uvek dobrodošli.
Za samo par sati od momenta kad su čuli za ovu priču, ceo Niš, ali najpre naselje Brzi Brod i školski drugovi N.C. digli su se na noge i počeli da donose, šta je ko ima i mogao, ono što im je u ovom trenutku najneophodnije.
U samo nekoliko minuta napravljena je Viber grupa "Pomoć", koja sada broji više od 100 članova, u kojoj se prave dogovori šta bi ko mogao da donese kako bi im se obezbedilo ono najosnovnije. Za sada imaju par metara drva za ogrev, hranu, piće, čistu i toplu odeću i obuću i nekoliko hiljada dinara za sam početak dalje akcije, ali pomoći još treba jer oni sami neće uspeti da pomognu N.C. njegovoj baki, braći i sestrama.
Cvetkovićima za bolji život treba pre svega finansijska pomoć kako bi mogli da plate pogrebne usluge za sahranu oca, račun za struju koji je glavni prioritet, a čiji dug iznosi 1.300.000 dinara. Neophodna su im i sredstva kako bi zamenili stolariju u kući i renovirali kupatilo koje sada ne mogu da koriste. Potreban im je novac i za kupovinu bele tehnike od koje imaju samo jedan frižider i ništa više.
Nemaju bojler, funkcionalnu kuhinju, a imaju samo jednu trpezarijsku stolicu i sto. U kuhinji slavine i cevi za vodu ne funkcionišu, nemaju televizor, nemaju gde da spavaju, nemaju posteljinu, telefone, usisivač, fen za kosu, šporet, nemaju ni kompjuter, normalan ranac za školu i pribor za učenje. Nemaju radnu sobu, radni sto, olovke, bojice, hemijske... Spisak je predug za sve što ova skromna porodica nema. Sve što imaju, komšije i prijatelji su im dali.
Ovi mališani, sve jedno drugom do uveta, srećni što su ostali zajedno i na okupu, nemaju ono što je za sve nas obična svakodnevica.
Zato, hajde da još jednom zajedno pokažemo da smo složni. Hajde da zajedno pokažemo svima da smo u jednom svi isti - da smo složni, hrabri, dosledni i da smo svi kao jedno kada je našim ljudima teško!
Hajde da svi zajedno kroz pomoć bilo koje vrste pokažemo ovoj porodici da nisu sami, da mislimo na njih i da ćemo im pomoći i obezbediti sredstva za normalan život!
Račun za pomoć Cvetkovićima je - 200-35695729-59 na ime Dušanke Cvetković.
Devizni račun baka Dušanki Cvetković biće otvoren u ponedeljak, a o čemu će javnost biti naknadno obaveštena.
Pomoć možete takođe poslati poštom ili otići direktno na adresu - Jastrebačka 24, Brzi Brod, Niš.
