Цветковићи имају само једни друге, а сада смо им потребни и ми: Србијо, време је да се још једном ујединимо и помогнемо овој породици да нормално живи (ФОТО)

Вест да је младић Н.Ц. (22) из насеља Брзи Брод код Ниша, син ратног војног инвалида, покушао да се убије због немаштине, дугова и сиромаштва потресла је Србију, дигла је на ноге и још једном показала колико Срби могу бити уједињени, сложни и храбри када је у питању један људски живот... Услови у којима овај младић живи са бака Душанком која и сама болује од Паркинсонове болести, те са тројицом малолетне браће и две сестре у оронулој кући говоре о тежини једног младог живота који је тек почео, навела је екипу редакције SrbijeDanas.com да се организује у оквиру фирме и прикупи што више новца може како би допринели и помогли овој породици. 

ПОРОДИЦА ПРЕМИНУЛОГ РАТНОГ ВОЈНОГ ИНВАЛИДА ИЗ НИША ОСТАЈЕ НА ОКУПУ: Хранитељске породице нису опција

ПОРОДИЦА ПРЕМИНУЛОГ РАТНОГ ВОЈНОГ ИНВАЛИДА ИЗ НИША ОСТАЈЕ НА ОКУПУ: Хранитељске породице нису опција

"ЗНАЛА САМ ДА ЋЕ ДА СКОЧИ, ЗНАЛА САМ ДА МУ ЈЕ ТЕШКО" Детаљи покушаја самоубиства младића из Ниша који сам брине о петоро браће и сестара

"ЗНАЛА САМ ДА ЋЕ ДА СКОЧИ, ЗНАЛА САМ ДА МУ ЈЕ ТЕШКО" Детаљи покушаја самоубиства младића из Ниша који сам брине о петоро браће и сестара

СМРТ ОЦА И СИРОМАШТВО ГА ОДВЕЛИ У ОЧАЈ: Младић (22) из Ниша, син војног инвалида покушао самоубиство - није могао да идржава браћу и сестре

СМРТ ОЦА И СИРОМАШТВО ГА ОДВЕЛИ У ОЧАЈ: Младић (22) из Ниша, син војног инвалида покушао самоубиство - није могао да идржава браћу и сестре

Наиме, редакција SrbijaDanas.com успела је да сакупи новац у износу од 240.000 динара које смо лично однели породици Цветковић, а која нас је срдачно, раширених руку, уз осмех и захвалност дочекала.

У даљем разговору са њима, видели смо да поред новца, ова породица има велики проблем и са неизмиреним рачунима за воду и струју. Тим поводом, редакција портал SrbijaDanas.com преузела је на себе, поред новца који смо им однели, и измирење целокупног задужења рачуна за воду у износу од 42,717.00 динара. 

Овим путем позивамо све колеге из медија, али и све људе великог срца који могу да помогну, у било којој мери, да се прикључе акцији тако што ће уплатити новац на текући рачун бака Душанке Цветковић: 200-35695729-59.

Цела ова потресна прича, како нам објашњава бака Душанка, почиње у ноћи када смо празновали Богојављење. Тог ког кобног дана, Н.Ц. имао је разговор са запосленима у Центру за социјални рад у Нишу где му је речено да ће му браћа и сестре бити одузети и смештени у хранитељске породице због лоших животних услова у којима сада живе. Без струје, уз велика дуговања за рачун за воду, без телевизора, без иједне пристојне и за живот функционалне собе у кући, без бојлера, веш машине, дрва за огрев, прозора и врата на породичној кући ова породица се досад грчевито борила да опстане и остане породица, али ово је била кап која је прелила чашу њихове несреће.

Поучен речима свога оца, бившег ратног инвалида који је преминуо у октобру прошле годне, да браћу и сестре увек држи на окупу ма шта год да им живот донесе, Н.Ц је на све начине покушавао да сачува породицу. Али притсак је био превелики. Страх да ће му одвести браћу и сестре и да ту он ништа неће моћи да уради нагнали су га да покуша да одузме себи живот. Међутим, сам Бог га је спасио. Скочио је са десетак метара висине и прошао са огреботинама и посекотинама, али жив! Са још једном шансом за нови живот, нову бробу, са још једном приликом да буде ту уз своју браћу и сесте.

Зоран Јовић, директор нишког Центра за социјални рад саопштио је да је деци постављен привремени старатељ по службеној дужности и да се деца неће раздвајати, односно да за сада неће бити смештена по хранитељским породицама.

Како и сама бака Душанка каже, она неће дозволити да јој се дом растури, а деца раздвоје, докле год дише и постоји.

- Ја прва нећу дати на своју децу. Ја сам стара и болесна жена, једва главу дижем, али за моју децу ћу падати и устајати докле год сам жива. Ја сам прва имала лоше детињство. Малтретирали су ме, тукли, радила сам све и свашта... Удала сам се са 17 година да побегнем од беде и нећу дозволити да моји унуци тако пролазе. Мој унук знао је за моју животну причу, зато се и плашио целе ове ситуације и трагедије да ће му одузети браћу и сестре, зато је и пробао да се убије - прича баба Душанка кроз сузе и наставља:

- Сам Бог га је спасио... И његов отац са онога света. Да ми је још и он отишао, не бих то преживела! Ја сам сахранила и мужа, и сина, и ћерку... Али када ми се сад ово десило, срце је хтело да ми пукне од туге. Мој најстарији унук да се убије - говори нам бака Душанка док се поново тресе од страха и бола који у себи носи.

Како даље наставља, додаје да је њен најстарији унук много везан за своју браћу и сестре. Да све што је радио, радио је само да њима обезбеди сваком своју кору хлеба, од данас, за сутра.

- Много је леп, ја сам му свако мало причала како једва чекам да се ожени, да ми доведе неку фину снајку која ће да брине о њему, али и свима нама... А он ми је увек кроз негодовање одговарао и говорио како не жели уопште да чује за то и прича о томе док не обезбеди своју браћу и сесте... Ето, толико је био везан за њих - прича нам бака Душанка док видно "гута" тугу и бол, а труди се да остане јака због свог најмлађег унука који је у том моменту седео поред ње, грлио је за руку, кад-кад помазио по коси и нежно јој се осмехивао.

Како истиче, најтеже од свега јој пада то што је њен син дао живот и здравље за ову земљу, а његова деца сада у истој тој земљи живе у јади и беди.

- Мој син Бојан био је редован војник. Борио се у рату за нашу земљу. Док је био на положају прошло је годину дана како га нисам ни видела ни чула. Када је дошао кући на кратко, ја сам га молила и кумила да се не враћа, а он ми је само рекао да не може да оставља пушку због своје земље и другара. Није хтео да седи кући, а да они гину сами. Ето... Када се вратио кући, био је тешко болестан. Лева страна тела му је била одузета, изгубио је око у рату и није био способан да брине сам о себи. Ја сам га купала у кориту јер купатило нисмо имали, пресвлачила га и хранила... Последње дане свог живота провео је болестан. Ишао је на дијализу, мучио се, лечио... Али није успео - прича тужна бака и додаје да је Бојан тужио државу због одузимања статуса ратног војника инвалида, који је тада претворен у статус мирнодопског војника, и добио пресуду у своју корист, али му тај новац никада није био исплаћен.

Како каже бака Душанка, породица живи од њене пензије која износи 15.000 динара и додатка за туђу негу у износу од 20.000 динара што није ни мало довољно за један нормалан живот седморочлане породице.

- Имамо по нешто најосновније за сада, више него што смо до сада имали и захвална сам свима на помоћи. Од другова мога унука нисам хтела да узмем ништа, ни динар. Они су млади, морају да имају за себе, њима хвала што су ту уз нас и мг унука, а има других добрих људи који ће нам дати. Кућа треба да се среди, и рачуни који су нам највећи проблем. Хладно је у кући, немамо пристојне прозоре и врата. Имамо једну собу у којој имамо пећ и ту боравимо сви. Нас седморо живимо од 35.000 динара а за струју дугујемо 1.300.000 динара, то нам је највећа мука. Деца не примају дечји додатак, кад је овај најстарији био мали, две године су му давали тај новац и никад ништа више. Ни близанци, дечак и девојчица нису добили ни динар. Чувала сам их, хранила и облачила од ствари које нам комшије дају - прича нам бака.

Бака Душанка нам сведочи да су комшије и другови њеног унука са њима у кући од јутра до мрака. Каже, захвална им је и истиче да јој је лакше кад су они ту и да је срећна што толико људи воли и брине се о њеном унуку, његовој браћи и сестрама. Очи баке Душенке плене и испраћа нас речима:  - Хоћу да запамтим како изгледете, па кад ми сутра будете дошли поново, да вам отворим врата и примим вас у своју кућу, овде сте увек добродошли.

За само пар сати од момента кад су чули за ову причу, цео Ниш, али најпре насеље Брзи Брод и школски другови Н.Ц. дигли су се на ноге и почели да доносе, шта је ко има и могао, оно што им је у овом тренутку најнеопходније.

У само неколико минута направљена је Viber група "Помоћ", која сада броји више од 100 чланова, у којој се праве договори шта би ко могао да донесе како би им се обезбедило оно најосновније. За сада имају пар метара дрва за огрев, храну, пиће, чисту и топлу одећу и обућу и неколико хиљада динара за сам почетак даље акције, али помоћи још треба јер они сами неће успети да помогну Н.Ц. његовој баки, браћи и сестрама.

Цветковићима за бољи живот треба пре свега финансијска помоћ како би могли да плате погребне услуге за сахрану оца, рачун за струју који је главни приоритет, а чији дуг износи 1.300.000 динара. Неопходна су им и средства како би заменили столарију у кући и реновирали купатило које сада не могу да користе. Потребан им је новац и за куповину беле технике од које имају само један фрижидер и ништа више.

Немају бојлер, функционалну кухињу, а имају само једну трпезаријску столицу и сто. У кухињи славине и цеви за воду не функционишу, немају телевизор, немају где да спавају, немају постељину, телефоне, усисивач, фен за косу, шпорет, немају ни компјутер, нормалан ранац за школу и прибор за учење. Немају радну собу, радни сто, оловке, бојице, хемијске... Списак је предуг за све што ова скромна породица нема. Све што имају, комшије и пријатељи су им дали.

Ови малишани, све једно другом до увета, срећни што су остали заједно и на окупу, немају оно што је за све нас обична свакодневица. 

Зато, хајде да још једном заједно покажемо да смо сложни. Хајде да заједно покажемо свима да смо у једном сви исти - да смо сложни, храбри, доследни и да смо сви као једно када је нашим људима тешко!

Хајде да сви заједно кроз помоћ било које врсте покажемо овој породици да нису сами, да мислимо на њих и да ћемо им помоћи и обезбедити средства за нормалан живот!