Emocionalna inteligencija ima svoju TAMNU STRANU i evo kako da se zaštitite od ljudi koji vladaju njome

Kada je psiholog i profesor Univerziteta Harvard Danijel Goldman 1995. godine objavio knjigu "Emocionalna inteligencija", malo ko je čuo za taj pojam. U akademskim krugovima bio je to novi koncept - teorija koji su stvorili psiholozi Džon D. Majer i Piter Salovej, a koja polazi od pretpostavke da ljudi, pored mnoštva različitih intelektualnih sposobnosti, imaju i emocionalne veštine, koje bitno utiču na njihovo mišljenje i postupke.

Danas često imamo priliku da slušamo i čitamo o emocionalnoj inteligenciji, uglavnom pozitivne stvari: o tome da može da nas učini boljim rukovodiocem, boljim radnikom i čak boljim supružnikom ili roditeljem.

Ono što ne čujemo baš tako često jesu negativni aspekti emocionalne inteligencije. Ipak, važno je imati na umu da emocionalna inteligencija, baš kao i "tradicionalna", ne mora nužno biti vrlina, već da može da posluži i kao sredstvo za postizanje ličnih ciljeva. Drugim rečima, može da služi u dobre i u loše svrhe.

Tamna strana inteligencije je korišćenje poznavanja emocija za strateško ostvarivanje sebičnih ciljeva.

Poslednjih godina, naučnici su proučavali tu tamnu stranu i došli do zanimljivih saznanja.

Godine 2010. otkrili su da pojedinci koji ispoljavaju narcisoidne osobine ostavljaju bolji prvi utisak na vršnjake služeći se duhovitošću i šarmantnim izrazom lica, što pokazuje da su ljudi koji imaju na umu vlastite interese darovitiji u pridobijanju podrške drugih ljudi, barem u početku.

Studija iz 2011. navodi na zaključak da su "makijavelisti" (osobe sklone manipulisanju drugim ljudima radi ostvarivanja vlastitih interesa), koji su emocionalno visokointeligentni, skloniji devijantnom ponašanju, kao što je javno sramoćenje kolega na poslu.

Istraživanje iz 2014. pokazalo je da su ljudi skloni iskorišćavanju drugih radi ostvarivanja ličnih ciljeva takođe uspešni u razumevanju tuđih osećanja, naročito onih negativnih.

Pokušaji da se utiče na tuđe emocije i manipuliše njima veoma su česti. Od političara, koji se trude da pridobiju glasove, do kompanija koje pokušavaju da dođu do vašeg novca - svi igraju na kartu osećanja.

Jedan od najboljih načina je rad na razvoju sopstvene emocionalne inteligencije, na primer, sposobnosti da prepoznamo i dobro procenimo sposobnost drugih da ubeđuju, utiču, pa čak i manipulišu drugim ljudima. To može da nam posluži kao mehanizam za samoodbranu, neka vrsta "emocionalnog alarma", koji će nas upozoriti na to da neko pokušava da manipuliše našim osećanjima, da nas natera na nešto što nije u našem interesu ili se kosi s našim vrednostima i principima.

Zapitajte se da li je reč o suparniku koji pokušava da vas izbaci iz igre, ili trolu na internetu koji samo želi da privuče pažnju, ili da se zabavi.

Napravite plan reagovanja na ovakvo ponašanje.

- S takvom, unapred razrađenom, reakcijom, tačno ćete znati šta da radite kada vaši protivnici počnu da govore gluposti - kaže dr Dru Branon, koji više od deset godina savetuje profesionalne sportiste, timove i trenere kako da se izbore sa uvredljivim komentarima.

Ubeđivanje, motivisanje i uticaj drugih nije loša stvar, sve dok izaziva ponašanje koje je u skladu s vašim vrednostima. Ako nije - ako primetite da vas je neko prevario i zloupotrebio - potrudite se da sagledate u čemu ste pogrešili i kako da izbegnete ponavljanje greške.

Vremenom ćete lakše kontrolisati sopstvene misli i postupke i nećete postati rob sopstvenih osećanja, čak i kada vešt manipulator bude pokušao da ih zloupotrebi.