Емоционална интелигенција има своју ТАМНУ СТРАНУ и ево како да се заштитите од људи који владају њоме

Када је психолог и професор Универзитета Харвард Данијел Голдман 1995. године објавио књигу "Емоционална интелигенција", мало ко је чуо за тај појам. У академским круговима био је то нови концепт - теорија који су створили психолози Џон Д. Мајер и Питер Саловеј, а која полази од претпоставке да људи, поред мноштва различитих интелектуалних способности, имају и емоционалне вештине, које битно утичу на њихово мишљење и поступке.

Данас често имамо прилику да слушамо и читамо о емоционалној интелигенцији, углавном позитивне ствари: о томе да може да нас учини бољим руководиоцем, бољим радником и чак бољим супружником или родитељем.

Оно што не чујемо баш тако често јесу негативни аспекти емоционалне интелигенције. Ипак, важно је имати на уму да емоционална интелигенција, баш као и "традиционална", не мора нужно бити врлина, већ да може да послужи и као средство за постизање личних циљева. Другим речима, може да служи у добре и у лоше сврхе.

Тамна страна интелигенције је коришћење познавања емоција за стратешко остваривање себичних циљева.

Последњих година, научници су проучавали ту тамну страну и дошли до занимљивих сазнања.

Године 2010. открили су да појединци који испољавају нарцисоидне особине остављају бољи први утисак на вршњаке служећи се духовитошћу и шармантним изразом лица, што показује да су људи који имају на уму властите интересе даровитији у придобијању подршке других људи, барем у почетку.

Студија из 2011. наводи на закључак да су "макијавелисти" (особе склоне манипулисању другим људима ради остваривања властитих интереса), који су емоционално високоинтелигентни, склонији девијантном понашању, као што је јавно срамоћење колега на послу.

Истраживање из 2014. показало је да су људи склони искоришћавању других ради остваривања личних циљева такође успешни у разумевању туђих осећања, нарочито оних негативних.

Покушаји да се утиче на туђе емоције и манипулише њима веома су чести. Од политичара, који се труде да придобију гласове, до компанија које покушавају да дођу до вашег новца - сви играју на карту осећања.

Један од најбољих начина је рад на развоју сопствене емоционалне интелигенције, на пример, способности да препознамо и добро проценимо способност других да убеђују, утичу, па чак и манипулишу другим људима. То може да нам послужи као механизам за самоодбрану, нека врста "емоционалног аларма", који ће нас упозорити на то да неко покушава да манипулише нашим осећањима, да нас натера на нешто што није у нашем интересу или се коси с нашим вредностима и принципима.

Запитајте се да ли је реч о супарнику који покушава да вас избаци из игре, или тролу на интернету који само жели да привуче пажњу, или да се забави.

Направите план реаговања на овакво понашање.

- С таквом, унапред разрађеном, реакцијом, тачно ћете знати шта да радите када ваши противници почну да говоре глупости - каже др Дру Бранон, који више од десет година саветује професионалне спортисте, тимове и тренере како да се изборе са увредљивим коментарима.

Убеђивање, мотивисање и утицај других није лоша ствар, све док изазива понашање које је у складу с вашим вредностима. Ако није - ако приметите да вас је неко преварио и злоупотребио - потрудите се да сагледате у чему сте погрешили и како да избегнете понављање грешке.

Временом ћете лакше контролисати сопствене мисли и поступке и нећете постати роб сопствених осећања, чак и када вешт манипулатор буде покушао да их злоупотреби.