Globalno otopljavanje ODLEDIĆE I STARE VIRUSE: UN predviđaju temperature koje će planetu dovesti do IVICE OPSTANKA
Priroda je u nevolji, a ljudski rod u velikom problemu, tvrde naučnici iz sveta
Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi globalne temperature na godišnjem nivou u narednih pet godina prvi put mogle da pređu ključni prag od 1,5 stepeni celzijusa.
ZLATIBORSKI OKRUG IMA BEDEM PROTIV KORONE: Jednocifren broj zaraženih u poslednjih 24 sata
SVAKI SEDMI TESTIRANI JE POZITIVAN NA KORONU: U ovom gradu u Srbiji je registrovano više od HILJADU ZARAŽENIH
JAKA OLUJA ZAHVATILA KRALJEVO: Bujica vode PARALISALA AUTOMOBILE na ulicama, poplavljene kuće (FOTO/VIDEO)
Globalno zagrevanje dovodi do vremenskih ekstrema, a naučnici su zajključili da je zapadna Evropa u opasnosti zbog povećane učestalosti oluja. Istovremeno mnogi delovi Južne Amerike, Južne Afrike i Australije verovatno će imati više suša nego što su imali u bliskoj prošlosti, dok je u Sibiru postignut novi rekord, jer su prosečne temperature u junu, drugu godinu zaredom, znatno povećane.
- Cela planeta je toplija za jedan stepen u odnosu na predindustrijski nivo, a poslednjih godina ta anomalija je i veća - kaže prof. dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju. Nalazimo se u procesu globalnog zagrevanja i klimatske promene danas se dešavaju u znatno kraćim vremenskim intervalima nego u prošlosti.
U Pariskom sporazumu kao granična vrednost navodi se 1,5 stepeni, kao i da srednja globalna temperatura treba da ostane ispod dva stepena Celzijusa. U njemu se još kaže da ne bi smelo da se dozvoli da se planeta zagreje više od toga.
- U Pariskom sporazumu piše da treba da pokušamo da ostanemo ispod 1,5 stepeni zato što su onda rizici povezani sa klimatskim promenama znatno manji - objašnjava profesor Đurđević . - Ukoliko temperatura pređe 1,5 stepeni, male ostrvske zemlje u Pacifiku, kod kojih je nadmorska visina često samo nekoliko metara, s porastom srednjeg nivoa globalnog okeana biće potopljene.
Poznato je da klimatske promene utiču na intenzitet toplotnog talasa i dužinu trajanja ekstremnih padavina.
- Sve ono o čemu smo svedočili prethodnih godina, jake kiše, poplave, požar, u budućnosti će biti češće intenzivnije - upozorava profesor Đurđević. - Ako uspemo da se zaustavimo na 1,5 stepeni Celzijusa, promena će predstavljati neku vrstu povećanog rizika, ali ako se zaustavimo na dva stepena, učestalost toplotnih talasa, intenzitet poplava i šumskih požara biće mnogo veći. Zato je bolje zaustaviti porast temperature na 1,5 nego na dva stepena Celzijusa.
Korlani grebeni propadaju
Naučnici upozoravaju da koralni grebeni propadaju zbog zagrevanja vode, što je posledica klimatskih promena. Njihov nestanak je opasan jer oni štite obalu i ublažuju posledice snažnih oluja. Stotine miliona hektara tropskih šuma nestalo je od 1980. do 2000. godine. Samo tokom 2018. nestalo je više od 12 miliona hektara, što je površina Nikaragve, konstatovao je Institut za prirodne resurse u svetu (WRI).
Vodeni vulkan
Inovatori iz Velike Britanije za sada prednjače u traženju spasa od globalnog zagrevanja. Oni predlažu hlađenje planete uz pomoć veštačkog vodenog vulkana. U prvoj fazi eksperimenta nameravaju da izbace u atmosferu stub visine jedan kilometar, iz kojeg bi raspršile reflektujuće če stice sulfata sa zadatkom da odvrate sunčeve zrake od Zemlje. Projekat je inspirisan erupcijom vulkana Mount Pinatubo na Filipinima, kada je izbačeno 20 miliona tona čestica sulfata u atmosferu, što je prouzrokovalo hlađenje Zemlje za 0,5 stepeni Celzijusa tokom 18 meseci. Napušteni aerodrom u Norfolku određen je za poligon.
Ukinuti ekološke takse
Sve je veća razlika u primeni i dostupnosti zelene, čiste tehnologije između zapadne i istočne Evrope. Što je država bogatija, to su zakoni o zaštiti životne sredine stroži. Treba podići svest kod ljudi o posledicama zagađenja životne sredine i svega negativnog što čine u svom okruženju. Politika države bi trebalo da ohrabri građanstvo da više ulaže u energetski efikasnost, alternativne načine dobijanja i korišćenja energije, tako što će ukinuti ekološke takse na individualnu upotrebu energije sunca, vetra i vode. U tom slučaju građanstvo bi imalo i finansijskog interesa za ulaganje u energetski efikasne i ekološki opravdane sisteme - objašnjava doc. dr Svetlana Živković Radeta, koordinator za dokorske akademske studije na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura.