Глобално отопљавање ОДЛЕДИЋЕ И СТАРЕ ВИРУСЕ: УН предвиђају температуре које ће планету довести до ИВИЦЕ ОПСТАНКА
Природа је у невољи, а људски род у великом проблему, тврде научници из света
Светска метеоролошка организација упозорила је да би глобалне температуре на годишњем нивоу у наредних пет година први пут могле да пређу кључни праг од 1,5 степени целзијуса.
ЗЛАТИБОРСКИ ОКРУГ ИМА БЕДЕМ ПРОТИВ КОРОНЕ: Једноцифрен број заражених у последњих 24 сата
СВАКИ СЕДМИ ТЕСТИРАНИ ЈЕ ПОЗИТИВАН НА КОРОНУ: У овом граду у Србији је регистровано више од ХИЉАДУ ЗАРАЖЕНИХ
ЈАКА ОЛУЈА ЗАХВАТИЛА КРАЉЕВО: Бујица воде ПАРАЛИСАЛА АУТОМОБИЛЕ на улицама, поплављене куће (ФОТО/ВИДЕО)
Глобално загревање доводи до временских екстрема, а научници су зајкључили да је западна Европа у опасности због повећане учесталости олуја. Истовремено многи делови Јужне Америке, Јужне Африке и Аустралије вероватно ће имати више суша него што су имали у блиској прошлости, док је у Сибиру постигнут нови рекорд, јер су просечне температуре у јуну, другу годину заредом, знатно повећане.
- Цела планета је топлија за један степен у односу на прединдустријски ниво, а последњих година та аномалија је и већа - каже проф. др Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију. Налазимо се у процесу глобалног загревања и климатске промене данас се дешавају у знатно краћим временским интервалима него у прошлости.
У Париском споразуму као гранична вредност наводи се 1,5 степени, као и да средња глобална температура треба да остане испод два степена Целзијуса. У њему се још каже да не би смело да се дозволи да се планета загреје више од тога.
- У Париском споразуму пише да треба да покушамо да останемо испод 1,5 степени зато што су онда ризици повезани са климатским променама знатно мањи - објашњава професор Ђурђевић . - Уколико температура пређе 1,5 степени, мале острвске земље у Пацифику, код којих је надморска висина често само неколико метара, с порастом средњег нивоа глобалног океана биће потопљене.
Познато је да климатске промене утичу на интензитет топлотног таласа и дужину трајања екстремних падавина.
- Све оно о чему смо сведочили претходних година, јаке кише, поплаве, пожар, у будућности ће бити чешће интензивније - упозорава професор Ђурђевић. - Ако успемо да се зауставимо на 1,5 степени Целзијуса, промена ће представљати неку врсту повећаног ризика, али ако се зауставимо на два степена, учесталост топлотних таласа, интензитет поплава и шумских пожара биће много већи. Зато је боље зауставити пораст температуре на 1,5 него на два степена Целзијуса.
Корлани гребени пропадају
Научници упозоравају да корални гребени пропадају због загревања воде, што је последица климатских промена. Њихов нестанак је опасан јер они штите обалу и ублажују последице снажних олуја. Стотине милиона хектара тропских шума нестало је од 1980. до 2000. године. Само током 2018. нестало је више од 12 милиона хектара, што је површина Никарагве, констатовао је Институт за природне ресурсе у свету (WRI).
Водени вулкан
Иноватори из Велике Британије за сада предњаче у тражењу спаса од глобалног загревања. Они предлажу хлађење планете уз помоћ вештачког воденог вулкана. У првој фази експеримента намеравају да избаце у атмосферу стуб висине један километар, из којег би распршиле рефлектујуће че стице сулфата са задатком да одврате сунчеве зраке од Земље. Пројекат је инспирисан ерупцијом вулкана Моунт Пинатубо на Филипинима, када је избачено 20 милиона тона честица сулфата у атмосферу, што је проузроковало хлађење Земље за 0,5 степени Целзијуса током 18 месеци. Напуштени аеродром у Норфолку одређен је за полигон.
Укинути еколошке таксе
Све је већа разлика у примени и доступности зелене, чисте технологије између западне и источне Европе. Што је држава богатија, то су закони о заштити животне средине строжи. Треба подићи свест код људи о последицама загађења животне средине и свега негативног што чине у свом окружењу. Политика државе би требало да охрабри грађанство да више улаже у енергетски ефикасност, алтернативне начине добијања и коришћења енергије, тако што ће укинути еколошке таксе на индивидуалну употребу енергије сунца, ветра и воде. У том случају грађанство би имало и финансијског интереса за улагање у енергетски ефикасне и еколошки оправдане системе - објашњава доц. др Светлана Живковић Радета, координатор за докорске академске студије на Факултету за примењену екологију Футура.