Ispovest bake Milene Pavićević, neustrašive Srpkinje iz Gnjilana: "NEĆE SE ALBANSKA ZASTAVA VIJORITI NA MOJOJ OČEVINI"
U devetoj deceniji života najstarija Gnjilanka srpske nacionalnosti ne želi da napusti kućni prag, da ode sa Kosova i Metohije. Kako kaže, najteže bi joj palo da joj se na kući njenih roditelja vijori albanska zastava.
Neustrašiva Srpkinja Milena Pavićević rođena je 1936. godine, nije se udavala i nema potomaka. Strah je postao sastavni deo njenog usamljeničkog života u centru Gnjilana, gde živi ukupno četrdesetak Srba.
- Strah me je i sve da pričam, napadali su me i pljačkali više od dvadeset puta, plašili me i sramota da sve kažem, ali ja odavde ne idem. Gde ću ovako stara? Treba li da prodam Albancima kuću i da se ovde vijori njihova zastava. Neću! - kategorična je Milena.
OGLASIO SE PRVI PUT ADMINISTRATOR GRUPE "NESTALI MATEJ PERIŠ": Dolazile su dojave da je viđen u Novom Sadu - pojedinci OVIM prave POMETNJU
MUČE VAS NADUTOST I GASOVI? Doktorka savetuje kako da ih se rešite - POMAŽE KOD 95% PACIJENATA
Ipak za trenutak na njenom licu se pojavljuje strah, ali i stid. Spušta pogled... Nazire se da nešto želi da nam kaže, ali se mnogo jasnije vidi da joj je neprijatno da izgovori... Mladiću koji je obilazi, tiho govori: "Ne mogu da im kažem. Kaži im ti". A onda čujemo teške, najteže reči: "Pokušali su da je siluju".
- Sramota me je, dete, da vam pričam... Ali, i pljačkali su ovu moju bedu, lupali na stakla i svašta još... Smetam im što sam ovde, ali ja odavde nikuda neću - priča Milena dok sedimo u skromnom dvorištu kućerka, u sokačetu, u samom centru Gnjilana, centra Kosovsko-pomoravskog okruga koje je nekada bilo većinski naseljeno Srbima.
Dok razgovaramo sa baka Milenom, na kapiju stiže žena. Donela joj je sok od paradajza, jer je to poželela. Ne ostavljaju je Srbi samu koliko god je to moguće. Mlađi momak gura joj 20 evra u ruke, kaže joj: "Neka ti se nađe".
Baka Milenin kućerak nema veliku vrednost, ali se nalazi na atraktivnoj lokaciji, pa su joj najpre nudili novac, a kada ih je odbila, pokušali su da je zaplaše.
Na zimskom suncu, dok pored nje stoji njen pas čuvar, baka Milena koja je postala svojevrsni simbol opstanka u toj maloj srpskoj zajednici u Lipljanu, priča kako je uprkos svemu život čudan, jer ima i Albanaca koji su prema njoj dobri.
- Imam jednog taksistu koji me vozi u Šilovo po penziju, uvek me vrati bezbedno i ja kupim pitarke i za njega i za mene i tako svakog meseca. Bio je jedan policajac Albanac koji je zapretio kolegama da moraju da brinu o meni i od tada nije bilo napada - iskrena je baka Milena.
Kod lekara nije odlazila šest decenija, lekove ne pije, televiziju ne gleda, voli da čita i tako provodi vreme, čekajući svoj sudnji dan u kući kojoj je provela ceo život. Sve se manje kreće i koliko god da zvuči neustrašivo ne krije da, ipak, uvek zadrhti kada joj neko zakuca na vrata trošne kućice.
PENZIJA
Baka Milena živi od 180 evra porodične penzije koju je nasledila. To je kaže i više nego dovoljno da plati račune i da podmiri svoje potrebe. Plaća redovno račune i tvrdi da "ima za hleba". Za ostalo je, kaže, ionako stara.
