JELOVNIK ZA ZARAŽENE KORONOM: Pojedine namirnice koristite svaki dan a NIKAKO NE BISTE SMELI da ih konzumirate
Doktor Goran Belojević otkriva koje namirnice treba da jedu zaraženi koronom, a koje da izbegavaju
Zdravlje na usta ulazi, kaže izreka, ali i naši stručnjaci koji poslednjih nedelja apeluju da se hranimo što raznovrsnije kako bismo pripremili imunitet za borbu protiv koronavirusa.
LETO NE ŽELI DA SE POVUČE: Do petka nosimo kratke rukave, a onda je vrućinama definitivno kraj
KAKO FUNKCIONIŠE ŽIVOT SA KOVID PROPUSNICAMA: Saša iz Beča objasnio sve do detalja, bez njih se ne može ni u javni wc
AMBROZIJA STVARA VELIKE PROBLEME ALERGIČNIMA: Saveti Dr Kamenova su zlata vredni - evo kako možete da UBLAŽITE simptome!
Šef Katedre za higijenu beogradskog Medicinskog fakulteta prof. dr Goran Belojević za Objektiv navodi da je ishrana pola zdravlja, te da svakodnevno treba da unosimo namirnice koje nam osiguravaju dovoljno vitamina, minerala i biljnih vlakana.
Dr Belojević za naš list objašnjava na koji način treba da se hrane osobe koje imaju kovid-19 i primaju neophodnu terapiju i osobe koje su preležale koronavirus, ali nalaze se u fazi "produženog kovida".
OPREZNO S VOĆEM I POVRĆEM
Prema rečima sagovornika koji je dao smernice za pravilnu ishranu tokom i posle virusa, voće i povrće su epidemiološki rizične namirnice jer se većim delom jedu sirove.
- Ljudi dodiruju voće i povrće, koje dolazi u kontakt sa različitim površinama, na kojima se nalaze bakterije i virusi. Zato sirovo povrće i voće treba pet puta isprati u vodi. Ne ovlaš, nego temeljno.
- Zabluda je da voće i povrće treba da stoji u vodi sa sodom bikarbonom, jer ona deluje na gljivice, ali ne i na viruse i bakterije. Nama nije cilj da dezinfikujemo voće i povrće, nego da ga isperemo, da bismo na najmanju moguću meru smanjili viruse i bakterije, koji su na površini. To teoretski važi i za kovid-19. Osoba koja je pozitivna na koronavirus dira nos, pa pipa sirovo voće i povrće, i to ostane na površini i tako se neko zarazi.
Ističući značaj belog luka i njegovo antioksidacijsko dejstvo, šef Katedre za higijenu kaže da je beli luk u stvari alil-sulfid, koji deluje i na viruse i na bakterije.
- Kad se pojede, on izvrši dezinfekciju u želucu i crevima. Prevashodno, belim lukom se štitite od obolevanja i umiranja, a nećete sprečiti širenje jer virus nosite recimo u nosu, pa belim lukom ništa nećete postići - tvrdi dr Belojević.
Naš sagovornik savetuje da svi građani treba da se vakcinišu kako bi se suzbio koronavirus, ali i da uzimaju probiotik.
- Ko god mene pita, uvek kažem „sinofarm” plus probiotik. To svima savetujem. Ja sam samo na probiotiku jer radim eksperiment na sebi, a on je apsolutno uspešan - kaže dr Belojević.
BUSTER DOZA ZA NAJUGROŽENIJE
Što se tiče treće, buster doze, naš sagovornik zaključuje da je ona neophodna onim pacijentima koji su najugroženiji. ‒ To su definitivno gojazni, dijabetičari i oni koji imaju hipertenziju. Takvih ljudi je puno. Logika treće doze je podstaći imunitet još jednom. Oni koji su dobili dve doze već imaju imunitet, a da li imaju ili nemaju antitela, to nije važno. Oni imaju memorijske ćelije, koje će reagovati kada ponovo dođu u kontakt s virusom i ta reakcija će biti odlična – tvrdi profesor Medicinskog fakulteta.
