POSLEDNJA SMRTNA KAZNA U SRBIJI JE IZVRŠENA NAD NJIM: Mirno stao pred streljački vod, a rečenica pred smrt izaziva jezu

Zločini čije su žrtve bile nevina deca, potresali su Srbiju. Osnivanje moderne države sa sobom je dovelo mnogo izmena, ali ona najteža kazna trajala je čak do 2002. godine, što i nije tako daleko.

Srbi nisu genocidan narod, neka to čuje i Marinika: Premijerka odlučno potvrdila stav Srbije o Srebrenici

Srbi nisu genocidan narod, neka to čuje i Marinika: Premijerka odlučno potvrdila stav Srbije o Srebrenici

POLOŽENI VENCI I ODANA POČAST: Ministar Stefanović u poseti Republici Turskoj (FOTO)

POLOŽENI VENCI I ODANA POČAST: Ministar Stefanović u poseti Republici Turskoj (FOTO)

Srpska napredna stranka proslavlja slavu Sveta Petka: Vučić dočekan uz aplauz (FOTO)

Srpska napredna stranka proslavlja slavu Sveta Petka: Vučić dočekan uz aplauz (FOTO)

Malo ljudi zna da se smrtna kazna u Srbiji primenjivala od 1804. do 2002. godine. Iz dostupne dokumentacije procenjuje se da je u tom periodu u Srbiji ubijeno nešto više oko 7.000 ljudi.

Koja su krivična dela, zbog kojih bi se ljudski život završavao smrtnom kaznom?

Krađa, ubistvo, prevara samo su neke od dela zbog kojih bi se odgovaralo.

Dana 14.februara 1992. godine u Somboru je streljan Poljak pod imenom Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja i ubistva sestrogodišnje devojčice. O počinitelju monstruoznog događaja, sem da je bio nezaposlen i bez zanimanja, malo se zna. Izvori kažu da je devojčicu ubio iz osvete i mržnje koju je gajio prema njenom ocu, jer kako se navodi nije hteo da mu dozvoli korišćenje starog bicikla.

Komšije iz Karavukova kod Sombora su videle Johana kako na biciklu nekuda odvozi malu Ivanu. Obećao joj je čokoladicu, ako se provoza s njim. Na osnovu tragova na cigli, nađenoj pored Ivaninog tela, utvrđeno je da je dete koje se otimalo i vrištalo, najpre usmrtio, a zatim silovao.

Potera za njim trajala je celu noć, a rano ujutru, ubica se sam predao policiji, a nijednog trenutka ni­je po­ri­cao zlo­čin. Go­vo­reći o motivu, naveo je da se ja­ko na­lju­tio što mu "Dže­mo" ni­je dao bi­cikl, i da u be­su ni­je znao šta ra­di. Ispričao je sudu da ga je devojčica ner­vi­ra­la ka­da je, po­če­la da pla­če i sve gla­sni­je mo­lila da je vra­ti ku­ći.

- Ka­jem se, ni­je tre­ba­lo da je ubi­jem - re­kao je su­di­ji.

Ote­ža­va­ju­ća okol­nost bila je i na­laz ne­u­rop­si­hi­ja­tra da je Dro­ze­dek u tre­nut­ku zlo­či­na bio ura­čun­ljiv, te da ni­je men­tal­no po­re­me­će­na lič­nost. Na iz­vr­še­nje smrt­ne ka­zne Drezdek je čekao četiri godine. 

Žalbe na presudu, uz traženje pomilovanja bile su odbijene.

- De­lo­vao je sta­lo­že­no ka­da je u zo­ru do­ve­den pred stre­ljač­ki stroj, ne odajući se da je uplašen i bez reči, od­sut­no gle­dao u pu­šča­ne ce­vi osmorice policajaca, pre nego što su njihove puške opalile. - kažu svedoci

Alojz Sajfrid, Florijan Mauzner i Karlo Dragutin Karl neki su od izvršilaca smrtne kazne.

 Narodna skupština Srbije je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon tako što je iz njega izbrisala smrtnu kaznu. Prema čl. 24 važećeg Ustava iz 2006. godine: “Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne”.