KAD SAM JE VIDEO, ISPOVRAĆAO SAM SE: Rajko je bio vegan, a onda ga je PERVERZNA SESTRA zauvek vratila na meso!
Krastavci su mi bili omiljena hrana sve dok nisam šta Slavica radi sa njima!
Biti vegan u današnjoj Srbiji je veoma popularno i sve češća pojava. Ipak, neki ljudi su prešli ceo krug. Probali su pa su se vratili na meso. Ovo je priča o jednom takvom slučaju, koji je imao drugu vrstu problema, a sestra je odigrala odlučujuću ulogu u njegovom napuštanju veganstva.
- Ne znam kada sam shvatio da sam vegan. Počelo je spontano, na jednom svinjokolju kod dede u selu. - započinje svoju ispovest Rajko.
- Meso mi je uvek smrdelo, ali je ovo bila kap koja je prelila čašu. Gledao sam kako vezuju svinju za konop, a ona znajući šta joj se sprema užurbano kruži oko drveta dok se skroz ne upetlja i ne potpiše sebi smrtnu presudu.
Rajkova porodica nije bila zadovoljna ovom njegovom odlukom.
- Naravno da moja porodica to nije prihvatila sa odobravanjem. Srećom pa sam već zarađivao svoj dinar pa sam imao dovoljno za hranu kojojm sam se samo ja hranio u celoj porodici. Majka je isprva stalno pravila i meni obroke koje je spremala i celoj porodici, ali ja bih jeo samo zeleno. Dani su prolazili, a naša mala porodica se vraćala u normalu. Roditelji su nekako prihvatili da tokom ručka ne sedim za stolom, navikli su i na moje komentare o mirisu mesa.
Podršku u svemu mu je davala sestra Slavica.
- Slavica je mlađa od mene četiri godine, pa sam razumeo njenu želju da ne naljuti roditelje i da ih ne razočara, nisam vršio nikakav pritisak na nju. Znao sam u dubini duše da će i ona kroz koju godinu poći za mojim stopama. Krišom mi je govorila da je meso, kad joj ne bi prijalo, bacala u kantu za đubre.
Rajko se onda zaposlio i velikoj IT kompaniji, život je krenuo na bolje za njega i njegovo veganstvo.
- Biti vegan je skup sport. Tek ovim zaposlenjem sam mogao sebi da priuštim, obilne, zdrave i kvalitetne obroke. Gledao sam da u kući uvek bude više varijanti za ručak, da bi mogao sam mojojm sestrom Slavicom da obedujem. Naravno da su pune kese voća i povrća sa pijace bile dnevna rutina.
Kako je onda Rajko prestao sa svim ovim navikama i vratio se mesu? Kako je onda sve ovo što nam je ispričao, tako lako palo u vodu?
- Jednoga dana sam imao puno posla u firmi, ali sam odlučio da rad nastavim od kuće. Došao i hteo pre nego što prionem na posao da napravim sebi malu salatu, ipak kesa sa namirnicama nigde nije bilo! Hteo sam da proverim da me Slavica nije preduhitrila, valjda još nije zaspala. Ušao sam u sobu i imao sam šta da vidim.
Ono što je Rajko video, zaprepastilo je i njega a i nas par godina kasnije!
- Sa ove distance lako mi je da pričam, čak mi je i smešno, ali tada verujte mi nije bilo ni malo. Šta da vam kažem, ali moja Slavica je orgazme doživljavala pomoću istih krastavaca koje sam ja jeo u velikim količinama. A bosiljkom koji sam stavljao u sve što bih jeo, dirala se po bradavicama.
- Odmah sam otišao u toalet, počeo da plačem i povraćam. Povraćao sam satima! Vraćao sam film i prisećao se kako mi zaista krastavci u poslednje vreme imaju neki drugačiji i čudniji ukus. Mislio sam da je to zbog jednostavno izbacivanja mesa iz organizma, pa bolje i drugačije osećam ukuse. Da li je moguće da sam bio toliko slep čak i onda kada mi je krastavac mirisao na Slavičinu kupku?
Da stvari budu još čudnije, Slavica je danas vegan za razliku od Rajka.
- Ja posle te scene, koju ni dan danas ne mogu da izbrišem iz glave, nisam više vegan. Sve mi se smučilo, odlučio sam da živim svaki dan kao da mi je poslednji. Slavica sa druge strane, da bi se dodvorila meni je postala vegan, ali meni to više ništa ne znači. Oprostio sam joj sve, ali me mučnine koje dobijem kada se setim te kobne večeri i krastavca u njenoj vagini i dalje muče kao ništa do tad, niti kao preklana svinja.
