ISPOVEST PRAUNUKA ŽIVOJINA MIŠIĆA! Otkrio NEPOZNATE DETALJE života SLAVNOG VOJVODE
Ostavlja utisak skromnog i nenametljivog čoveka.
Prvo što ćete pomisliti kad vidite Đorđa Stojanca (76) jeste da vas podseća na nekog poznatog.
U ZNAK SEĆANJA NA 250.000 POGINULIH SRPSKIH JUNAKA! Komemoracija na ostrvima Krf i Vido, prisustvuju srpski ministri i Milorad Dodik (FOTO)
VELIKO OTKRIĆE U PORTI MANASTIRA ŽIČE: Radnici u čudu! Pronašli SVETINJU koja je bila skrivena 94 godine!
SUTRA JE KRSTOVDAN: Evo šta taj praznik predstavlja i šta obavezno MORATE DA URADITE! (VIDEO)
Stojanac je potomak vojvode Živojina Mišića (1885-1921), a za portal Srbija Danas otkriva detalje posleratne golgote porodice slavnog vojskovođe i analizira današnje prilike sa kojima se suočava naš narod. On je izuzetno skroman čovek, i ne voli u društvu da ističe da je potomak jednog od najvećih Srba.
Uspravnog hoda, sa velikom dozom otresitosti i razboritosti, neće vas odmah asocirati na svog pradedu, ali čim sa njim razmenite nekoliko rečenica jasno se vidi da "krv nije voda".
- Moja baba Olga je ćerka vojvode Mišića, a moj otac Svetozar je bio oficir kraljeve vojske. Kad je rat počeo prebačen je u Valjevo. Nakon što su nas crveni "oslobodili" je streljan, moju majku Veru su proglasili ženom, a mene i sestru decom državnog neprijatelja - počinje priču potomak slavnog vojskovođe.
Dodaje da nikada nije saznao gde mu je očev grob.
- Morali smo da se krijemo, ali niko u Srbiji i nije smeo da kaže da je Srbin do osamdesetih godina. Nije smelo da se zapeva ni "Oj, vojvodo Sinđeliću". Ja sam se prvi put rasplakao kada su izašle kasete sa tim pesmama. Moja baba je već bila počivša, ali bi se obradovala da smemo da opet kažemo da smo Srbi - nastavlja Đorđe.
Gospodin Stojanac odličan je poznavalac istorije i ima svoje viđenje prilika kroz koje je Srbija prolazila.
- Naš kralj Aleksandar je grandomanski video nešto drugo i istorija je za čitav jedan vek otišla u drugom pravcu. U istorijskim knjigama ima ta priča kako je mog pradedu Živojina poslao u Sloveniju i Hrvatsku da ispita stanje svesti kod građana. On mu je podneo usmeni i pismeni izveštaj rekavši da "nikako sa Hrvatima ne pravimo državu" jer nam ni malo nisu naklonjeni i da će nam se narodski rečeno "nalupati tikve o glavu". I pokazalo se da ta odluka o zajedničkoj državi nije baš bila dobra. Još se nismo ni ujedinili, a oni su se separatisali - ističe Đorđe.
Tu grešku, smatra Đorđe, srpski narod je skupo platio.
- Moj otac je Srbin iz Dalmacije i još 1920. su morali da napuste Dicmo pred terorom. Iz tog malog mesta kod Sinja došli su u Srbiju i tako sam se i ja rodio u Valjevu. Odatle i potiče moja ogorčenost i tim i ovim posleratnim sistemom koji smo imali do skoro, a koji se deklarisao i Golim otokom - veli Đorđe.
Baka Olga, od koje je nasledio ljubav prema porodičnoj istoriji i tradiciji, ima posebno mesto u njegovoj životnoj priči.
- Rastao sam pored moje bake Olge, bila je drugo vojvodino dete po starešinstvu, a od malih nogu pričala mi je o svemu tome. Moja prababa Lujza koja je stanovala u Kraljice Natalije je dolazila svakog leta da mesec dana provede kod ćerke. Tako smo provodili vreme pričajući o porodici, malo smo igrali karte, malo smo se šalili... Prababa Lujza je umrla 1956, tada sam imao 13 godina i nosio sam krst na njenoj sahrani. Toga se sećam kao da je juče bilo - napominje Đorđe.
Živojin i Lujza su imali šestoro dece.
Malo ko zna da je njihov najstariji sin Radovan umro u logoru u Nemačkoj, da su okupatori streljali srednjeg sina Aleksandra u Valjevu, a da je najmlađeg Vojislava komunistička vlast poslala na Goli otok.
- Pradeda Živojin je imao tri kćeri i tri sina. Vojvoda se kasno oženio jer je pola života proveo u ratovima, a živeo je 65 godina. Od svih nas koji smo još živi ja najviše ličim na dedu - naglašava Đorđe iz čije svake reči izbija ljubav i poznavanje istorije koje nosi od najmlađih dana.
Već više od 50 godina Stojanac živi u Francuskoj.
- Sasvim slučajno sam završio u Francuskoj. Ovde sam završio DIF, a ni tamo nisam jurio za parama, radio sam skromne poslove. Predsednik je bio De Gol, veliki državnik, više nikada Francuska neće imati takvog lidera. On je Francusku digao iz pepela - smatra Đorđe.
Presudnu ulogu je imalo moje porodično vaspitanje.
- Svi moji u familiji su govorili francuski, moja prva supruga je bila Francuskinja, a moj sin Nikola je dolazio redovno u Srbiju. Dovodio sam ga svake godine nadajući se da će se kod njega primiti nešto od ovog podneblja, ali umesto da ga ovi odavde uče srpski, oni su sa njim vežbali francuski - šali se Stojanac na svoj račun.
Ne može da ne pomene prošlogodišnji skandal na obeležavanju stote godišnjice pobede u Prvom svetskom ratu.
- Frapiran sam odlukom ovog mladog predsednika da do sebe na proslavi postavi pogrešne ljude. Pogotovo što je to nešto što se odnosi na one ratnike, iz onog rata, iz onog veka. Trebalo je neko bolje da ga posavetuje, a i sam da se informiše, da pročita. Da vidi koga treba da stavi do sebe u prvi red - podvlači Stojanac.
Emir Kusturica digao ČITAV REGION na noge: Bez DLAKE NA JEZIKU! Mnogi će se zamisliti nakon njegovih reči
Konferencija "Besmrtni puk" u Beogradu: Prilika da se podigne glas PROTIV REVIZIJE ISTORIJE!
SRPSKO KOLO USRED PUSTINJE! Naši ljudi na NAJVEĆEM FESTIVALU NA SVETU pokazali Amerima kako se igra (VIDEO)
Dodaje da se "Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918." svom snagom bori da očuva istinu. Stojanac je postao član predsedništva društva da bi se borio za očuvanje tradicionalnih i moralnih vrednosti Srbije iz vremena njegovog slavnog pradede.
- Danas se sve vezano za oslobodilačke ratove negira. Maltene hoće da nam pripišu krivicu i za početak Prvog i Drugog svetskog rata. Ali sila Boga ne pita, a oni koji su prouzrokovali dva svetska rata su opet najjači - kaže Đorđe.
- Svake godine od 1970. odnosno od osnivanja Društvo je organizovalo i prisustvovalo savezničkim komemorativnim svečanostima na Krfu, u Solunu, Polikastru i Parizu. I ove godine biću kod Trijumfalne kapije sa srpskom zastavom da se i mi nađemo među zemljama koje su sa svojim žrtvama iznele taj rat - napominje Stojanac.
On kaže da se svoje istorije setimo samo oko godišnjica.
- Treba da se okrenemo malo sebi i da probamo da budemo složni. Setimo se reči Arčibalda Rajsa koji nam je poručio da treba da se čuvamo sami sebe. E, to je naša nevolja. Kad bismo bili složni niko nam ništa ne bi mogao - napominje Đorđe.
Kao svaki umni čovek Stojanac razmišlja o budućnosti svoga naroda. Kako onoj dalekoj, tako i ovoj pred nama.
Zbog zadatka osnovca iz Srbije "gore" društvene mreže: Dobio je nula poena, a zbog ovoga su MNOGI BESNI! (FOTO)
U jeku vršnjačkog nasilja mora da se napravi KLJUČNA PROMENA: I mlađa deca treba KRIVIČNO DA ODGOVARAJU
PO PRVI PUT U SRBIJI! Veliko istraživanje u 32 EVROPSKE ZEMLJE: Evo šta Srbi najčešće rade dok voze!
- Malo smo se odrodili. Probudimo se, budimo složni. Radimo malo više. Treba omladinu vratiti tradiciji. Nedostaje nam samokontrole, sloge, doslednosti... Ovi mladi ljudi koji osvajaju medalje iz matematike i naše odbojkašice pokazuju da možemo, da umemo... Treba nam više ljubavi prema nama samima - zaključuje Đorđe.