ИСПОВЕСТ ПРАУНУКА ЖИВОЈИНА МИШИЋА! Открио НЕПОЗНАТЕ ДЕТАЉЕ живота СЛАВНОГ ВОЈВОДЕ
Оставља утисак скромног и ненаметљивог човека.
Прво што ћете помислити кад видите Ђорђа Стојанца (76) јесте да вас подсећа на неког познатог.
У ЗНАК СЕЋАЊА НА 250.000 ПОГИНУЛИХ СРПСКИХ ЈУНАКА! Комеморација на острвима Крф и Видо, присуствују српски министри и Милорад Додик (ФОТО)
ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ У ПОРТИ МАНАСТИРА ЖИЧЕ: Радници у чуду! Пронашли СВЕТИЊУ која је била скривена 94 године!
СУТРА ЈЕ КРСТОВДАН: Ево шта тај празник представља и шта обавезно МОРАТЕ ДА УРАДИТЕ! (ВИДЕО)
Стојанац је потомак војводе Живојина Мишића (1885-1921), а за портал Србија Данас открива детаље послератне голготе породице славног војсковође и анализира данашње прилике са којима се суочава наш народ. Он је изузетно скроман човек, и не воли у друштву да истиче да је потомак једног од највећих Срба.
Усправног хода, са великом дозом отреситости и разборитости, неће вас одмах асоцирати на свог прадеду, али чим са њим размените неколико реченица јасно се види да "крв није вода".
- Моја баба Олга је ћерка војводе Мишића, а мој отац Светозар је био официр краљеве војске. Кад је рат почео пребачен је у Ваљево. Након што су нас црвени "ослободили" је стрељан, моју мајку Веру су прогласили женом, а мене и сестру децом државног непријатеља - почиње причу потомак славног војсковође.
Додаје да никада није сазнао где му је очев гроб.
- Морали смо да се кријемо, али нико у Србији и није смео да каже да је Србин до осамдесетих година. Није смело да се запева ни "Ој, војводо Синђелићу". Ја сам се први пут расплакао када су изашле касете са тим песмама. Моја баба је већ била почивша, али би се обрадовала да смемо да опет кажемо да смо Срби - наставља Ђорђе.
Господин Стојанац одличан је познавалац историје и има своје виђење прилика кроз које је Србија пролазила.
- Наш краљ Александар је грандомански видео нешто друго и историја је за читав један век отишла у другом правцу. У историјским књигама има та прича како је мог прадеду Живојина послао у Словенију и Хрватску да испита стање свести код грађана. Он му је поднео усмени и писмени извештај рекавши да "никако са Хрватима не правимо државу" јер нам ни мало нису наклоњени и да ће нам се народски речено "налупати тикве о главу". И показало се да та одлука о заједничкој држави није баш била добра. Још се нисмо ни ујединили, а они су се сепаратисали - истиче Ђорђе.
Ту грешку, сматра Ђорђе, српски народ је скупо платио.
- Мој отац је Србин из Далмације и још 1920. су морали да напусте Дицмо пред терором. Из тог малог места код Сиња дошли су у Србију и тако сам се и ја родио у Ваљеву. Одатле и потиче моја огорченост и тим и овим послератним системом који смо имали до скоро, а који се декларисао и Голим отоком - вели Ђорђе.
Бака Олга, од које је наследио љубав према породичној историји и традицији, има посебно место у његовој животној причи.
- Растао сам поред моје баке Олге, била је друго војводино дете по старешинству, а од малих ногу причала ми је о свему томе. Моја прабаба Лујза која је становала у Краљице Наталије је долазила сваког лета да месец дана проведе код ћерке. Тако смо проводили време причајући о породици, мало смо играли карте, мало смо се шалили... Прабаба Лујза је умрла 1956, тада сам имао 13 година и носио сам крст на њеној сахрани. Тога се сећам као да је јуче било - напомиње Ђорђе.
Живојин и Лујза су имали шесторо деце.
Мало ко зна да је њихов најстарији син Радован умро у логору у Немачкој, да су окупатори стрељали средњег сина Александра у Ваљеву, а да је најмлађег Војислава комунистичка власт послала на Голи оток.
- Прадеда Живојин је имао три кћери и три сина. Војвода се касно оженио јер је пола живота провео у ратовима, а живео је 65 година. Од свих нас који смо још живи ја највише личим на деду - наглашава Ђорђе из чије сваке речи избија љубав и познавање историје које носи од најмлађих дана.
Већ више од 50 година Стојанац живи у Француској.
- Сасвим случајно сам завршио у Француској. Овде сам завршио ДИФ, а ни тамо нисам јурио за парама, радио сам скромне послове. Председник је био Де Гол, велики државник, више никада Француска неће имати таквог лидера. Он је Француску дигао из пепела - сматра Ђорђе.
Пресудну улогу је имало моје породично васпитање.
- Сви моји у фамилији су говорили француски, моја прва супруга је била Францускиња, а мој син Никола је долазио редовно у Србију. Доводио сам га сваке године надајући се да ће се код њега примити нешто од овог поднебља, али уместо да га ови одавде уче српски, они су са њим вежбали француски - шали се Стојанац на свој рачун.
Не може да не помене прошлогодишњи скандал на обележавању стоте годишњице победе у Првом светском рату.
- Фрапиран сам одлуком овог младог председника да до себе на прослави постави погрешне људе. Поготово што је то нешто што се односи на оне ратнике, из оног рата, из оног века. Требало је неко боље да га посаветује, а и сам да се информише, да прочита. Да види кога треба да стави до себе у први ред - подвлачи Стојанац.
Емир Кустурица дигао ЧИТАВ РЕГИОН на ноге: Без ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ! Многи ће се замислити након његових речи
Конференција "Бесмртни пук" у Београду: Прилика да се подигне глас ПРОТИВ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ!
СРПСКО КОЛО УСРЕД ПУСТИЊЕ! Наши људи на НАЈВЕЋЕМ ФЕСТИВАЛУ НА СВЕТУ показали Америма како се игра (ВИДЕО)
Додаје да се "Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918." свом снагом бори да очува истину. Стојанац је постао члан председништва друштва да би се борио за очување традиционалних и моралних вредности Србије из времена његовог славног прадеде.
- Данас се све везано за ослободилачке ратове негира. Малтене хоће да нам припишу кривицу и за почетак Првог и Другог светског рата. Али сила Бога не пита, а они који су проузроковали два светска рата су опет најјачи - каже Ђорђе.
- Сваке године од 1970. односно од оснивања Друштво је организовало и присуствовало савезничким комеморативним свечаностима на Крфу, у Солуну, Поликастру и Паризу. И ове године бићу код Тријумфалне капије са српском заставом да се и ми нађемо међу земљама које су са својим жртвама изнеле тај рат - напомиње Стојанац.
Он каже да се своје историје сетимо само око годишњица.
- Треба да се окренемо мало себи и да пробамо да будемо сложни. Сетимо се речи Арчибалда Рајса који нам је поручио да треба да се чувамо сами себе. Е, то је наша невоља. Кад бисмо били сложни нико нам ништа не би могао - напомиње Ђорђе.
Као сваки умни човек Стојанац размишља о будућности свога народа. Како оној далекој, тако и овој пред нама.
Због задатка основца из Србије "горе" друштвене мреже: Добио је нула поена, а због овога су МНОГИ БЕСНИ! (ФОТО)
У јеку вршњачког насиља мора да се направи КЉУЧНА ПРОМЕНА: И млађа деца треба КРИВИЧНО ДА ОДГОВАРАЈУ
ПО ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ! Велико истраживање у 32 ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ: Ево шта Срби најчешће раде док возе!
- Мало смо се одродили. Пробудимо се, будимо сложни. Радимо мало више. Треба омладину вратити традицији. Недостаје нам самоконтроле, слоге, доследности... Ови млади људи који освајају медаље из математике и наше одбојкашице показују да можемо, да умемо... Треба нам више љубави према нама самима - закључује Ђорђе.
