KAKO SE NAŠA PSIHA BORI SA KORONOM? Psiholog objašnjava kako da izbegnemo paranoju i strah u vreme pandemije
Nekada je jednostavno previše informacija servirano i to nesumnjivo utiče na psihu.
Svakog dana željno iščekujemo 15 časova da vidimo koliko je zaraženih korona virusom. I tako iz dana u dan, iz meseca u mesec... Kako je brojka prešla hiljadu, a nikakve nove mere nisu uvedene kod pojedinaca se pojavio strah koji naginje i ka paranoji.
Psiholog Aleksandra Janković pružila je sajne savete kako da se ponašamo u vreme kada smo izbombardovani informacijama koje nas u najmanju ruku plaše.
KORONA NE POPUŠTA U KRALJEVU: U Opštoj bolnici ''Studenica'' hospitalizovano deset ljudi
NAJNOVIJI PODACI MINISTARSTVA ZDRAVLJA: Još 1.384 novih slučajeva korone u Srbiji, preminulo šest osoba
DIREKTORKA BATUTA APELUJE: Virus se lako prenosi sa osobe na osobu, pridržavajte se mera!
- Strah je generalno prirodan motivator. Razlikuje se od anksioznosti koja je jedno drugo osećanje neke neodređene strepnje. Strahovi su vrlo konkretni. Vrlo je važno da čovek sebi postavi neke minimalne ciljeve, odnosno da se ne prave neki ogromni planovi. Prosto treba da pravimo život na dnevnom nivou i odgovorimo svojim obavezama. Ali, obavezno je imati barem jednu dnevnu dozu zadovoljstva - šta god da je to u pitanju, da li šetnja, razgovor, pa čak i online viđanje sa nekim; ako to zaista sebi postavimo, onda je to i malim koracima način da se u dužem vremenskom periodu izborimo. I kada krene neka vrsta panike i tog nelagodnog osećanja jako je dobro da čovek promeni mesto - izađite u šetnju na par minuta, čovek se tako mnogo lakše sredi - navodi ona.
Iako je važno ostati informisan, važnije je sačuvati sebe. Upravo zato bi što pre trebalo da prestanemo da delimo dan od preseka do preseka.
- Prvo i osnovno je što manja izloženost tim brojkama; da ne jurimo konferencije i ne gledamo na svim mogućim sajtovima šta se dešava jer time sebe ubacujemo u jedno stanje užasne neprijatnosti i osećamo se nemoćno. Treba negovati ideju da i u slučaju zaražavanja organizam sam po sebi ima dovoljno snage da se bori sa mnogim problemima. Razmišljajte o tome kako da ojačate, ali ne samo u fizičkom nego i psihičkom smislu. Ubacite u život pozitivne sadržaje kako bi i vaš odgovor na stres bio pozitivan. Pun internet klipova koji su smešni, ima filmova... Radite na sopstvenom lečenju i podizanju jer ako mi to ne radimo, neće niko - objašnjava Janković.
Nismo mogli da primetimo da su baš oni koji su nekada preživeli mnogo opasnije situacije u životu, sada jako uplašeni, da ne kažemo paranoični.
Aleksandra to objašnjava rečima da je pandemija korona virusa upravo dovela dotle da se iluzija kontrole nad sopstvenim životom razbije.
- Ljudi su radili mnogo opasnije stvari, ali su bili uvereni da oni kontrolišu šta će se dogoditi. Evo dobrog primera, apropo napada ajkule u Šarm el Šeiku. Većina nas koja je bila u Egiptu išla je na ronjenje smatrajući da se tako nešto nikada ne može dogoditi jer sve je organizovano i kontrolisano. E, a onda nas život demantuje jer mi imamo samo iluziju kontrole. Moramo da naučimo da je ovo samo jedna pandemija i da pojma nemamo kada će se ovako nešto opet ponoviti. Jedini dobar recept je kako da naučimo da se izborimo sa sobom - zaključila je klinički psiholog Aleksandra Janković.
