КАКО СЕ НАША ПСИХА БОРИ СА КОРОНОМ? Психолог објашњава како да избегнемо параноју и страх у време пандемије
Некада је једноставно превише информација сервирано и то несумњиво утиче на психу.
Сваког дана жељно ишчекујемо 15 часова да видимо колико је заражених корона вирусом. И тако из дана у дан, из месеца у месец... Како је бројка прешла хиљаду, а никакве нове мере нису уведене код појединаца се појавио страх који нагиње и ка параноји.
Психолог Александра Јанковић пружила је сајне савете како да се понашамо у време када смо избомбардовани информацијама које нас у најмању руку плаше.
КОРОНА НЕ ПОПУШТА У КРАЉЕВУ: У Општој болници ''Studenica'' hospitalizovano десет људи
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА: Још 1.384 нових случајева короне у Србији, преминуло шест особа
ДИРЕКТОРКА БАТУТА АПЕЛУЈЕ: Вирус се лако преноси са особе на особу, придржавајте се мера!
- Страх је генерално природан мотиватор. Разликује се од анксиозности која је једно друго осећање неке неодређене стрепње. Страхови су врло конкретни. Врло је важно да човек себи постави неке минималне циљеве, односно да се не праве неки огромни планови. Просто треба да правимо живот на дневном нивоу и одговоримо својим обавезама. Али, обавезно је имати барем једну дневну дозу задовољства - шта год да је то у питању, да ли шетња, разговор, па чак и online виђање са неким; ако то заиста себи поставимо, онда је то и малим корацима начин да се у дужем временском периоду изборимо. И када крене нека врста панике и тог нелагодног осећања јако је добро да човек промени место - изађите у шетњу на пар минута, човек се тако много лакше среди - наводи она.
Иако је важно остати информисан, важније је сачувати себе. Управо зато би што пре требало да престанемо да делимо дан од пресека до пресека.
- Прво и основно је што мања изложеност тим бројкама; да не јуримо конференције и не гледамо на свим могућим сајтовима шта се дешава јер тиме себе убацујемо у једно стање ужасне непријатности и осећамо се немоћно. Треба неговати идеју да и у случају заражавања организам сам по себи има довољно снаге да се бори са многим проблемима. Размишљајте о томе како да ојачате, али не само у физичком него и психичком смислу. Убаците у живот позитивне садржаје како би и ваш одговор на стрес био позитиван. Пун интернет клипова који су смешни, има филмова... Радите на сопственом лечењу и подизању јер ако ми то не радимо, неће нико - објашњава Јанковић.
Нисмо могли да приметимо да су баш они који су некада преживели много опасније ситуације у животу, сада јако уплашени, да не кажемо параноични.
Александра то објашњава речима да је пандемија корона вируса управо довела дотле да се илузија контроле над сопственим животом разбије.
- Људи су радили много опасније ствари, али су били уверени да они контролишу шта ће се догодити. Ево доброг примера, апропо напада ајкуле у Шарм ел Шеику. Већина нас која је била у Египту ишла је на роњење сматрајући да се тако нешто никада не може догодити јер све је организовано и контролисано. Е, а онда нас живот демантује јер ми имамо само илузију контроле. Морамо да научимо да је ово само једна пандемија и да појма немамо када ће се овако нешто опет поновити. Једини добар рецепт је како да научимо да се изборимо са собом - закључила је клинички психолог Александра Јанковић.
