KORONA NAPRAVILA PANDEMIJU USAMLJENOSTI: Zna se ko je najviše pogođen!
Starije osobe su najpogođenija grupa
Zbog suzbijanja širenja koronavirusa svima je preporučeno da izbegavamo fizički kontakt pa su se ljudi širom sveta postepeno navikli na jednu od glavnih nuspojava društvene distance - usamljenost, a naučnici sada strahuju da prisilna izolacija rađa novu vrstu epidemije jer se mnoge osobe primorane na samoću sve češće suočavaju s mentalnim zdravstvenim poremećajima.
Na početku pandemije psihijatri su anketirali 5.070 odraslih Australaca, ustanovivši da je više od tri četvrtine ispitanika odgovorilo kako se njihovo mentalno zdravlje pogoršalo od početka izbijanja bolesti.
Gotovo 80 posto ispitanika izrazilo je umerenu do ekstremnu razinu straha od neizvesne budućnosti, polovina ih je izjavila da se oseća umereno do krajnje usamljeno, a polovina je odgovorila da oseća umeren do ekstreman strah od finansijskih posledica pandemije na njihov život.
KORONA U UŽICU: Hospitalizovano osam pacijenata, dve osobe u teškom stanju!
Trend opadanja hospitalizovanih pacijenata se nastavlja: U Čačku u bolnici šest pacijenata
VELIKI IZAZOV ZA SRPSKI ZDRAVSTVENI SISTEM: Da li je Srbija spremna za treći pik korone?
-Razumljivo je da se u ovakvim nespokojnim vremenima ljudi mogu osećati uplašeno, zabrinuto, teskobno i prezasićeno stalnim izmenjenim upozorenjima i medijskim izveštajima o širenju pandemije- stoji na internetskoj stranici australijske dobrotvorne organizacije za podršku u kriznim situacijama, koja deluje pod nazivom Lajflajn.
Zaposleni u ovoj organizaciju zainteresovanima daju savete koji se odnose na mentalno zdravlje i opštu dobrobit pojedinca, ukazujući na to da bi svaki čovek morao aktivno voditi računa o sopstvenoj dobrobiti i istovrmeno biti svestan u kolikoj meri može podneti izloženost medijima.
Usamljenost je i pre pojave pandemije bila nevidljivi problem, kažu nemački lekari.
- U velikim gradovima živi puno više ljudi koji nemaju gotovo nikakvih društvenih kontakata, nego što biste pomislili - kaže Stefan Dojčman, koji vodi dobrotvornu organizaciju Dijakonišen Verk iz Hamburga.
U jeku pandemije taj se problem produbio. U prvoj fazi pandemije, između sredine marta i sredine maja, njegova linija za pomoć u Hamburgu zabeležila je 25 do 30 posto više poziva. - Mnogi su se ljudi žalili na dubok i težak osećaj usamljenosti - rekao je Dojčman.
Do sličnih su saznanja došli volonteri stotinu linija za psihološku pomoć koje deluju širom Nemačke.
- Oko 40 posto ljudi pozvalo je te linije u želji da razgovara o restrikcijama, o neizvesnosti i o promenama koje nam je donela pandemija-kaže Ulrike Maj, portparol nemačkih telefonskih linija za psihološku pomoć građanima.
- Pandemija u Nemačkoj možda kao rezultat donese "epidemiju usamljenosti" - kaže Horst Opašovski, futurolog iz Hamburga.
Oko 80 posto ispitanika reklo je da im izostanak kontakta s članovima porodice i s prijateljima pada jako teško, pokazalo je istraživanje Instituta Forsa, sprovedeno po narudžbi nemačke kuće zdravstvenog osiguranja Tehniker Krankenkase.
Granica između usamljenosti, depresije i mentalnih bolesti vrlo je nestalna, objavila je u kolovozu Nemačka komora psihoterapeuta i psihijatara.
- Uz depresiju i anksiozne poremećaje, akutni i posttraumatski stresni poremećaj, zavisnost o alkoholu i drogama u ovakvim se nestalnim vremenima mogu pojačati i opsesivno-kompulzivni poremećaji i psihoze - kaže predsednik komore, Ditrih Munc, dodajući da starije osobe spadaju u jednu od najpogođenijih grupa.
Naučnici širom sveta sada 'važu' kolika je opasnost od usamljenosti u doba pandemije i od njezinih posledica i pozivaju sve one koji su primorani da ostanu kod kuće da pronađu nekoga s kim će razgovarati o svojim brigama i strahovima te da održavaju onlajn veze.
Stručnjaci za mentalno zdravlje iz britanske Nacionalne zdravstvene službe kažu da je izuzetno važno "ne fokusirati se previše na svakodnevne vesti" te da se povremeno treba udaljiti od društvenih mreža i uživati u stvarima koje zaista volite da radite. Istovremeno treba voditi računa o fizičkom zdravlju jer je usko povezano s mentalnim.
Usamljenost može imati poguban uticaj na zdravlje nekih ljudi, upozorava Karla Perisinoto, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu kalifornijskog Univerziteta u San Fransisku.
Usamljenost i socijalna izolovanost povezuju se s povećanim rizikom od hroničnih zdravstvenih stanja, poput demencije i kardiovaskularnih bolesti te s većim rizikom od prerane smrti, rekla je dr. Oudi Kao, urednica časopisa Američkog lekarsko udruženja, Žurnal of etiks.
- Pandemija koronavirusa zahvatila je svet u vreme kada je Sjedinjenim Državama više domaćinstava s jednom odraslom osobom nego ikada dosad. Donesenim merama o izolovanju bez sumnje ljude štitimo kratkoročno, nali dugoročno bi one globalno mogle da ostave vrlo loše posledice na mentalno i fizičko zdravlje.
