OD PROVODA DO TRAGEDIJE - BUDITE OPREZNI! Upozoravajuće reči stručnjaka i saveti koja pravila da poštujete na kupalištima
Gradski sekrtetarijat za sport u saradnji sa Adom Ciganlijom i svim sportskim centrima svake godine, da sva deca školskog i predškolskog uzrasta imaju besplatne obuke plivanja.
Deca mlađa od šest godina ne bi smela bukvalno ni sekund da budu u vodi bez nadzora odrasle osobe, jer je toliko malo vremena i potrebno da dođe do tragedije, upozorava Miodrag Jović, šef spasilačke službe Ade Ciganlije koji dodaje i da su čak polovina mlađih od 30 godina u Srbiji neplivači.
KAKO JE KLETVA CARA LAZARA UGASILA MALO SRPSKO SELO: Zbog sedam konjanika i boja na Kosovu nikako da im krene! (FOTO)
KORONU SMO UKROTILI, ALI ŠTA JE SA PREHLADOM? Oglasila se dr Ana Gligić i uputila građane kako da razlikuju simptome
KORONA BILANS U PČINJSKOM OKRUGU: Još jedan dan bez pozitivnih na kovid 19
Ono što još on ističe kao veoma važnu činjenicu jeste i to da je najčešći uzrok problema kupanje na neuređenim lokacijama, ali i pod dejstvom alkohola.
Prema njegovim rečima, čim službe za spasavanje nema, to mesto nije bezbedno za kupanje, i to je prvo pravilo koje treba imati na umu pre nego što se upustimo u avanturu.
- Svako kršenje pravila može dovesti do nastanka rizičnih situacija. Ono što svi treba da znaju je da će u takvim situacijama spasioci svakako intervenisati, ali treba da znaju da svaka spasilačka intervencija predstavlja rizik po život spasioca, i svojim neodgovornim ponašanjem ne stavljaju na kocku samo svoj život, već i onoga ko hoće da im pomogne - kaže Jović.
Deca za sekund mogu da se udave
On ističe da je edukacija ključ, odnsno, osnov sprečavanja nemilih situacija u vodi jeste znanje plivanja, a roditelji moraju da vode računa o svojoj deci. U svakom momentu moraju da znaju gde su im deca, da li su pod nadzorom ili ne i da ih jednostavno ne puštaju na kupališta koja su neuređena.
- Ne samo deca, zaista niko ne bi trebalo da se kupa na neuređenim kupalištma, ona su neuređena upravo zbog toga što ne postoji način da se urede, što ne postoji infrastruktura, tu postoje brojne podvodne opasnosti koje mogu da se dese, i preko 95 odsto slučajeva utapanja u Srbiji događa se na neuređenim kupalištima - kaža on.
Kako objašnjava, mehanizam davljenja kod dece je drugačiji, jer deca od 5, 6 godina ili mlađa, nemaju odbrambeni mehanizam kao odrasli ljudi.
- Ukoliko dete padne ispod površine, a nema nikod pored da ga odmah izvuče, za tren može biti fatalno - upozorio je Jović.
Polovina mlađih od 30 godina neplivači
Ono što još dodatno zabrinjava je i zvanična statistika - čak 50 odsto stanovnika Srbije mlađih od 30 godina su neplivači, što je zaista ogroman procenat.
- Mislim da bi društvo trebalo sistemski da uradi nešto na tome, da bi obuka plivanja trebalo da bude stvar opšte kulture - istakao je Jović: "Ako ste roditelj, morate da budete svesni da svako kupalište nosi svoje rizike, i da svaka situacija može uvek da se desi, ali su šanse manje ako vam je dete dobar plivač".
Gradski sekrtetarijat za sport u saradnji sa Adom Ciganlijom i svim sportskim centrima svake godine, da sva deca školskog i predškolskog uzrasta imaju besplatne obuke plivanja. Kako kaže, to je prava stvar za prevenciju, da se što manje dešava takvih slučajeva, jer smo nažalost svedoci da se svake godine, pogotovo u ovom predsezonskom periodu, veliki broj dece utopi, čak i na uređenim kupalištima, ali se najčešće dešava na neuređenim, bez nadzora roditelja ili nekoga ko bi mogao da im pomogne.
U incidentnoj situaciji može da se zadesi svako, bio plivač ili ne. Najbolje plivače recimo može uhvatiti grč, ali je razlika što dobri plivači često mogu da pomognu sami sebi.
Postepen ulzak u vodu
I Nenad Stojković, profesionalni ronilac i instruktor plivanja iz Ovčar Banje, kaže da je osnovno načelo ponašanja na svim, pa i divljim kupalištima ko se upusti u takav rizik, adekvatna priprema za ulazak u vodu. Nikako se ne kupati pod dejstvom alkohola, kaže on, a neplivačima se ne preporučuje da ulaze u vodu dalje od pojasa.
Period iz prelaska leta u proleće, upozorava Stojković, je velika opasnost za kupače jer se još nisu navikli na vodu.
- Nikako ne ulaziti vruć u vodu. Mladi znaju da na kupalište dođu biciklom ili posle neke aktivnosti, a onda uskoče u vodu. A temperaturna razlika od 10 stpeneni dovoljna je da izazove nevolje. Najbolje je najpre neko vreme provesti u hladovini, a potom se lagano pokvasiti po nogama, rukama, grudima, u predelu oko srca, po vratu. Zatim sačekati par minuta i tek onda ući u vodu. To rešava 99,9 odsto problema koja mogu nastati pri ulasku, - kaže Stojković.
Bove ne stoje u vodi bez razloga
Važno je poštovati i bove, one se ostavljaju po međunarodnim standardima, na dubinu od 1.80 do 2.20 metara, u zavisnosti od konfiguracije terena. Kako kaže Jović, one nisu tu bez razloga, već da ukažu dokle je bezbedno plivati.
On ističe da je kupanje pod dejstvom alkohola je jedan od najvećih faktora rizika. Ako je moguće izdvojiti starosnu kategoriju, tinejdžeri su posebno ugroženi. Zato što precenjuju svoje mogućnosti, zato što ih povuče društvo, oni koji znaju da plivaju povuku i one koji ne znaju da plivaju, a krenu jer ih je stid da kažu, i onda spasioci moraju da intervenišu.
Nije isto u reci, jezeru, bazenu....
Svako kupalište ima svoju vrstu opasnosti i svoju specifičnost. Bazenski uslovi su najveći rizik jer je veliki broj kupača na malom prostoru. Ali tu srećom imamo spasioce. Jezera i reke su nezgodna zbog smanjene vidljivosti vode, rečna pogotovo jer je tekuća voda, te nosi i različite vrste otpada, stvaraju se i virovi. Morska zbog velike površine, talasa, i raznih stvorenja mogu u najmanju ruku da unesu paniku kod kupača. Najvažnije je biti odgovoran, jer se tako smanjuje mogućnost utapanja.
- Jezera nose svoje opasnosti. Na samoj površini vode blizu obale temperatura je prijatnih 24-25 stepeni i kupača povuče da otpliva dalje. U nekom trenutku plivač se odmori i spusti noege, a tu je već hladnija voda koje može da izazove blokadu srca zbog sužavanja krvnih sudova. Važno je znati da voda 30 puta brže smanjuje temperaturu ljudskog tela nego vazduh. Divlja kupališta na rekama su priča sa posebnim rizikom jer svaka reka ima svoje ćudi i sušta je suprotnost od bazena. Mesta gde su brzaci i gde se dubina naglo menja treba izbegavati. Dovoljno je da deca koja su učila plivanja na bazenu uđu u neravnopravnu borbu sa vodom i zakače se stenje ili granje i eto tragedije - kaže Nenad Stojković.
