"MLADI POSLE KORONE DOBIJU DIJEBETES I ZAVRŠE NA INSULINU" Dr Miloradović upozorio kako se kovid odražava na rad pankreasa
Dr Miloradović objašnjava da su brojni pacijenti tokom lečenja od kovida 19 dobili šećernu bolest.
Veliki broj kovid pacijenata je dobio dijabetes, a imamo čak i mlade koji su iz punog zdravlja posle koronavirusa završili na insulinu, na kome će biti doživotno. Takođe, mnogo ljudi se šlogiralo posle kovida, a imali smo i nekoliko mladih pacijenta koji jedva da su se kretali i pričali, kaže dr Vladan Miloradović, endokrinolog iz Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Vrnjačkoj Banji, gde se i o trošku RFZO smeštaju na oporavak i dijabetičari i pacijenti koji su imali moždani udar.
Vremešni, ali u svakom smislu - agilni i vitalni šabački lekar: Prekinuo penziju da pomogne kolegama tokom epidemije
Koliko žena u Srbiji živi u "kavezu" kao Britni Spirs? Stigla nam je nova pošast - "SAVREMENO ROPSTVO"
"RADILI SMO CELE NOĆI" Vatra na gradskoj deponiji kod Požarevca lokalizovana - požar još nije ugašen
Dr Miloradović objašnjava da su brojni pacijenti tokom lečenja od kovida 19 dobili šećernu bolest.
- To su ljudi koji nikad nisu imali problema sa šećerom i uglavnom su posle kovida dobili dijabetes tip 2. Ali ima i onih koji su dobili i dijabetes tip 1, među kojima je čak i mladih. Imao sam nekoliko momaka koji su dobili baš taj gori - tip 1, jer se odmah kreće s insulinskom terapijom, koja je doživotna. Ti pacijenti ne mogu da pređu na tablete. Zalihe insulina su im ravne nuli. Praktično iz punog zdravlja vrlo brzo došlo je do slabljenja pankreasa, koji ne može da izluči dovoljno insulina - navodi dr Miloradović i dodaje:
- Na sreću, objašnjava doktor, ipak je dosta manje mladih koji su dobili šećernu bolest.
- Najveći procenat dijabetičara posle kovida 19 jesu ljudi srednjeg i starijeg doba. Veliki je broj i pacijenata koji su ranije imali kontrolisanu šećernu bolest i držali je na lekovima, a usled komplikacija u kovidu postali su zavisni od insulina. Kod težih slučajeva kovida 19 uglavnom se tokom bolničkog lečenja pogoršava glikoregulacija. Moguće je da tome malo doprinose i kortikosteroidne terapije - navodi dr Miloradović.
On dodaje da je glavni razlog dolaska dijabetičara u Vrnjačku Banju, što je regulisano preko RFZO, njihova edukacija.
- Ti pacijenti moraju da nauče da kontrolišu glikemiju, da koriguju doze insulina, da znaju kako pravilno da se hrane, a pravilna ishrana nije isto što i stroga dijeta, to je velika razlika. I sad smo stalno puni. Skoro godinu i po život je poremećen, a i mi smo dva puta po nekoliko meseci bili u kovid sistemu - kaže dr Miloradović.
Posle korone znatno je povećan i broj šlogova, pa pacijenti neposredno nakon moždanog udara, preko RFZO, dolaze i na rehabilitaciju , gde uče i da hodaju.
- Uglavnom su to stariji ljudi i dosta su teški pacijenti, ne mogu da se kreću ili jedva da se kreću. Ne mogu da govore ili teško govore. Nažalost, ima i poneko mlad, ko je pre korone bio potpuno zdrav. Trenutno imamo jako teškog pacijenta, koji ne može da se kreće i da govori, a 1982. godište je. Kovid neretko stvara trombove koji dovode do šloga. Antikoagulantne terapije i posle kovida su životno važne - ističe dr Miloradović.
Strah od povratka u svakodnevni život
Postkovid kod ljudi, navodi dr Miloradović, uglavnom izaziva slabost, malaksalost, bol u mišićima i zglobovima...
- Ali mnogima ostaje i osećaj lupanja, preskakanja srca, poremećena glikoregulacija, pa čak i strah od povratka u svakodnevni život. Ima ljudi koji se plaše da ponovo krenu na posao, da normalno funkcionišu. Dosad smo imali više od 100 takvih pacijenta - kaže dr Miloradović.
