KADA JE VREME ZA POMOĆ? Psiholog otkriva kako da otkrijete da li su vam deca doživela stres zbog pandemije
Deca često kopiraju ponašanje odraslih
Više od godinu dana čitav svet se suočava sa pandemijom korona virusa i pokušava da se prilagodi "novom normalnom". Odrasli, kao svesne i zrele osobe, pronalaze načine i kanale da žive po pravilima koja virus diktira.
Posle višednevne borbe izgubila bitku sa opakim virusom: U Vlasotincu preminula trudnica
LJUBAV, PATNJA, BES, POŽUDA I PROMISKUITET: Ovo su osećanja stanara beogradskog zoo vrta
DA LI NAS TO LETO NAPUŠTA? Od utorka NAGLA promena vremena, samo u jednom delu zemlje ostaje toplo
Iako čitava situacija sa korona virusom traje duže od godinu i po dana, još je teško sagledati sve posledice. Virus je ušao u svaku poru društva, i pored toga što je u Srbiji "zaključavanje" iza nas, virus, epidemiološke mere i sve što one nose su i dalje aktuelna stvar, pa se postavlja pitanje kakav je trag ostavilo na sve, a posebno na decu.
Za sada postoji nedovoljno istraživanja o tome kako pandemija utiče na mentalno zdravlje dece, uglavnom jer se virus tako brzo razvija, ali anksioznost zbog neizvesnosti do kada će sve trajati i šta nam još predstoji ili depresija usled eventualnog gubitka u porodici koje je neko dete pretrpelo zbog virusa su neminovni, kaže Dragana Stanković, psiholog i psihoterapeut pod supervizijom.
Ona navodi da niko nije imun na stres koji dolazi sa pandemijom i karantinom, a pogotovo deca.
- Živeći u svetu koji je već van njihove kontrole, oni mogu biti posebno potreseni kada su se rituali u njihovim životima i sama svakodnevica življenja promenila. Sada, kako se bliži sledeća školska godina, još je više neizvesnosti - kaže ona.
- Ali, neće svu decu pandemija emotivno potresti, COVID-19 će na njih uticati u različitom stepenu i na različite načine - objašnjava Stanković.
Psiholog kaže da određenoj grupi dece onlajn nastava odgovara, dok je kod druge grupe stvorila otpor prema učenju, odlaganje izrade domaćih zadataka, a slobodno vreme izjednačila sa vremenom uz telefon i tablet, jer se tako ne osećaju usamljeno.
- Većina dece će se dobro snaći uz podršku roditelja i drugih članova porodice, čak i ako pokazuju znakove anksioznosti ili zabrinutosti, poput teškoća sa spavanjem ili koncentracijom - tvrdi ona.
- Međutim, neka deca mogu imati faktore rizika za intenzivnije reakcije, uključujući ozbiljni anksioznost, depresiju i samoubilačko ponašanje - ističe psiholog i psihoterapeut pod supervizijom.
Kada roditelji treba da se obrate stručnom licu
Stanković kaže da roditelji treba da se obrate stručnjaku ako deca pokazuju značajne promene u ponašanju ili bilo koji od sledećih simptoma duže od dve nedelje.
- Kod dece predškolskog uzrasta to može biti sisanje palca, mokrenje u krevet, poremećaji sna, gubitak apetita, strah od mraka - kaže.
- Kod dece koja pohađaju osnovnu školu to može biti veća razdražljivost i agresivnost, noćne more, izbegavanje škole, slaba koncentracija i izbegavanje svakodnevnih aktivnosti ili povlačenje od vršnjaka, dok kod adolescenata simptomi koji se mogu pojaviti su poremećaji spavanja i ishrane, uznemirenost, fizičke tegobe, delinkventno ponašanje i loša koncentracija - naglašava ona.
Deca "kopiraju" ponašanje odraslih i kada je u pitanju reagovanje na stres
Psiholog podseća da je važno pokazati smirenost kada se govori o virusu i da deca gledaju u odrasle da vide koliko bi trebalo da se plaše.
- Razmislite o letenju avionom kada postoji turbulencija. Stjuardesa koja deluje prestravljeno može vas navesti da pomislite da nešto zaista nije u redu i da biste trebali da se zabrinete. Ako vam stjuardesa mirno ponudi osmeh, mogli biste pomisliti da će uskoro sve biti u redu - naglašava.
- Vrlo mala deca možda neće primetiti da je nešto drugačije osim što njihovi roditelji neće ići na posao. Za mlađu decu, boravak sa roditeljima smatra se plusom. Stres u zaključanom domaćinstvu u kojem se roditelji nerviraju, možda se svađaju i dezinfikuju sve što se ne miče, ne prolaze nezapaženo kod dece. Za učenike i tinejdžere, boravak sa roditeljima je negativna strana, a boravak sa prijateljima je sve - ističe.
Stanković kaže da je otvorena komunikacija ključ, da bi roditelji trebalo da pitaju svoju decu šta znaju o virusu, ispravljaju ih kada greše i potvrđuju njihove strahove.
- Podučavanje dece pozitivnim preventivnim merama, razgovor sa njima o njihovim strahovima i davanje osećaja neke kontrole nad rizikom od infekcije može pomoći u smanjenju anksioznosti. Budite uzor deci. Deca će reagovati i pratiti vaše reakcije. Oni uče iz vašeg primera - savetuje Stanković.
- Budite svesni kako govorite o COVID-19. Vaša diskusija o koroni može povećati ili smanjiti strah vašeg deteta. Deca verovatno ne razumeju u potpunosti zašto im roditelji ne dozvoljavaju da budu sa prijateljima. Objasnite im koje su prednosti socijalnog distanciranja i zašto se treba držati podalje od drugih sve dok rizik od zaraze ovim virusom ne bude pod kontrolom - dodaje.
- Iako vesti mogu biti od pomoći tako što će svi biti obavešteni, ponekad vesti mogu koristiti izraze koji su jaki i zastrašujući za decu. Pokušajte da ograničite gledanje vesti dok deca spavaju - zaključuje psiholog i psihoterapeut.
