КАДА ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ПОМОЋ? Психолог открива како да откријете да ли су вам деца доживела стрес због пандемије
Деца често копирају понашање одраслих
Више од годину дана читав свет се суочава са пандемијом корона вируса и покушава да се прилагоди "новом нормалном". Одрасли, као свесне и зреле особе, проналазе начине и канале да живе по правилима која вирус диктира.
После вишедневне борбе изгубила битку са опаким вирусом: У Власотинцу преминула трудница
ЉУБАВ, ПАТЊА, БЕС, ПОЖУДА И ПРОМИСКУИТЕТ: Ово су осећања станара београдског зоо врта
ДА ЛИ НАС ТО ЛЕТО НАПУШТА? Од уторка НАГЛА промена времена, само у једном делу земље остаје топло
Иако читава ситуација са корона вирусом траје дуже од годину и по дана, још је тешко сагледати све последице. Вирус је ушао у сваку пору друштва, и поред тога што је у Србији "закључавање" иза нас, вирус, епидемиолошке мере и све што оне носе су и даље актуелна ствар, па се поставља питање какав је траг оставило на све, а посебно на децу.
За сада постоји недовољно истраживања о томе како пандемија утиче на ментално здравље деце, углавном јер се вирус тако брзо развија, али анксиозност због неизвесности до када ће све трајати и шта нам још предстоји или депресија услед евентуалног губитка у породици које је неко дете претрпело због вируса су неминовни, каже Драгана Станковић, психолог и психотерапеут под супервизијом.
Она наводи да нико није имун на стрес који долази са пандемијом и карантином, а поготово деца.
- Живећи у свету који је већ ван њихове контроле, они могу бити посебно потресени када су се ритуали у њиховим животима и сама свакодневица живљења променила. Сада, како се ближи следећа школска година, још је више неизвесности - каже она.
- Али, неће сву децу пандемија емотивно потрести, COVID-19 ће на њих утицати у различитом степену и на различите начине - објашњава Станковић.
Психолог каже да одређеној групи деце онлајн настава одговара, док је код друге групе створила отпор према учењу, одлагање израде домаћих задатака, а слободно време изједначила са временом уз телефон и таблет, јер се тако не осећају усамљено.
- Већина деце ће се добро снаћи уз подршку родитеља и других чланова породице, чак и ако показују знакове анксиозности или забринутости, попут тешкоћа са спавањем или концентрацијом - тврди она.
- Међутим, нека деца могу имати факторе ризика за интензивније реакције, укључујући озбиљни анксиозност, депресију и самоубилачко понашање - истиче психолог и психотерапеут под супервизијом.
Када родитељи треба да се обрате стручном лицу
Станковић каже да родитељи треба да се обрате стручњаку ако деца показују значајне промене у понашању или било који од следећих симптома дуже од две недеље.
- Код деце предшколског узраста то може бити сисање палца, мокрење у кревет, поремећаји сна, губитак апетита, страх од мрака - каже.
- Код деце која похађају основну школу то може бити већа раздражљивост и агресивност, ноћне море, избегавање школе, слаба концентрација и избегавање свакодневних активности или повлачење од вршњака, док код адолесцената симптоми који се могу појавити су поремећаји спавања и исхране, узнемиреност, физичке тегобе, делинквентно понашање и лоша концентрација - наглашава она.
Деца "копирају" понашање одраслих и када је у питању реаговање на стрес
Психолог подсећа да је важно показати смиреност када се говори о вирусу и да деца гледају у одрасле да виде колико би требало да се плаше.
- Размислите о летењу авионом када постоји турбуленција. Стјуардеса која делује престрављено може вас навести да помислите да нешто заиста није у реду и да бисте требали да се забринете. Ако вам стјуардеса мирно понуди осмех, могли бисте помислити да ће ускоро све бити у реду - наглашава.
- Врло мала деца можда неће приметити да је нешто другачије осим што њихови родитељи неће ићи на посао. За млађу децу, боравак са родитељима сматра се плусом. Стрес у закључаном домаћинству у којем се родитељи нервирају, можда се свађају и дезинфикују све што се не миче, не пролазе незапажено код деце. За ученике и тинејџере, боравак са родитељима је негативна страна, а боравак са пријатељима је све - истиче.
Станковић каже да је отворена комуникација кључ, да би родитељи требало да питају своју децу шта знају о вирусу, исправљају их када греше и потврђују њихове страхове.
- Подучавање деце позитивним превентивним мерама, разговор са њима о њиховим страховима и давање осећаја неке контроле над ризиком од инфекције може помоћи у смањењу анксиозности. Будите узор деци. Деца ће реаговати и пратити ваше реакције. Они уче из вашег примера - саветује Станковић.
- Будите свесни како говорите о COVID-19. Ваша дискусија о корони може повећати или смањити страх вашег детета. Деца вероватно не разумеју у потпуности зашто им родитељи не дозвољавају да буду са пријатељима. Објасните им које су предности социјалног дистанцирања и зашто се треба држати подаље од других све док ризик од заразе овим вирусом не буде под контролом - додаје.
- Иако вести могу бити од помоћи тако што ће сви бити обавештени, понекад вести могу користити изразе који су јаки и застрашујући за децу. Покушајте да ограничите гледање вести док деца спавају - закључује психолог и психотерапеут.
